БиХ на прагу демографског слома

Према подацима Агенције за статистику БиХ, лани је рођено 25.870 дјеце, што је мање за 0,48 одсто у односу на 2020. годину.

Статистика показује да су током прошле године умрле 48.503 особе, што је више за 13,32 одсто у односу на годину раније. Како су навели, природни прираштај у БиХ је свих 12 мјесеци прошле године био негативан. То је, кажу демографи, само наставак тренда који је започео још 2007. године.

- Ти негативни процеси прво су се десили у Српској, гдје је 2002. први пут регистрована негативна стопа природног прираштаја. Од тада из године у годину имамо све мањи број рођених и све већи број умрлих - рекао је за “Глас Српске” у име Катедре за друштвену географију и демографију на Природно-математичком факултету у Бањалуци Александар Мајић.

Каде се анализира посљедња деценија, како каже, видљиво је да је број рођених између 9.000 и 10.000.

- Забрињава изразито повећање стопе морталитета. Из године у годину становништво је све старије. У наш пензијски систем улази становништво рођено након Другог свјетског рата - рекао је Мајић.

Све мањи број беба, како каже, посљедица је управо старосне структуре, јер је све мањи број фертилних жена.

Да су демографски трендови у Српској и ФБиХ забрињавајући те да воде ка демографском слому, сматра и демограф Стево Пашалић, који наглашава да је посебан проблем то што је све мање младих у репродуктивном добу.

- Када уз то узмемо оно што не приказује статистика, а то је исељавање и одлазак младих људи, па томе додамо одгођена рађања и склапања бракова, такозвани темпо ефекат, долазимо до вишегодишње црне статистике. Када кажемо одгођено то је иза 30 године живота, јер сада генерације студирају па то дуже траје и према томе не можемо ми то вратити у период шездесетих и седамдесетих година прошлог вијека, а то је учинила демографска транзиција - рекао је Пашалић.

Како каже, није лако наћи рјешење за бијелу кугу у кратком року, али има системски дио мјера које могу одмах да буду примијењене.

- Мора се, посебно наглашавам дефинисати миграциона политика, јер ми највише људи губимо исељавањем. Одлази становништво које има од 20 до 40 година, управо оно које носи стварање породице, економију и све остало - рекао је Пашалић.

Када је ријеч о смртности, објаснио је да је у поређењу 2020. и 2021. године уочљиво енормно повећање броја умрлих, а то се најдиректније може повезати са пандемијом вируса корона.

Брак и развод

Подаци Агенције за статистику БиХ показују да је прошле године склопљено 17.274 бракова, за 14,29 одсто више у односу на 2020. годину. Разведена су 2.103 брака, што представља повећање од 6,59 одсто у односу на годину раније. Стево Пашалић каже да је због пандемије и ограничених кретања у 2020. лани било више вјенчања него те године, док број развода приписује кризним временима, која утичу на стабилност бракова.

- Ми смо и даље традиционално друштво и код нас је брак значајна институција, јер нам се дјеца у 85 одсто случајева рађају управо у браковима, док се у Данској 50 одсто дјеце рађа у ванбрачним заједницама - рекао је Пашалић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.