БиХ међу европским државама у којима се најмање троши на куповину књига

То је случај и у Србији, Сјеверној Македонији, Румунији, Грчкој и Кипру.

УНЕСЦО је 1995. године прогласио Свјетски дан књиге који се обиљежава сваког 23. априла, али се у појединим државама обиљежава сваког 2. марта, као што је то случај у Великој Британији и Ирској.

Да би се остварио тај циљ, у Великој Британији се поводом Свјетског дана књиге продају књиге за једну фунту (2,20 КМ). Тако је 2020. у овој држави продато више од милион књига које су коштале по једну фунту.

Сматра се да је цијена књига кључна за повећање њихове продаје. Читање из задовољства у Великој Британији и и Ирској је на најнижем нивоу од 2005. Мање од половине или 47,8 посто дјеце од девет до 18 година ужива у читању.

Како је објавио Еuronews, ово показује да је цијена кључна. Свако седмо дијете је истакло да је на Свјетски дан књиге купило своју прву књигу која је коштала једну фунту.

Економска неједнакост, која дјеци књиге чини још неприступачнијима, повећала се током пандемије вируса корона. С обзиром на то да су многа дјеца током пандемије била изван школе, нису уопште имала приступ новим књигама.

Колико Европљани троше на књиге

Европљани су 2021. у просјеку на куповину новина, књига или канцеларијског материјала трошили 1,1 посто од укупног прихода. Тај просјек је од 2019., када је Велика Британија иступила из Европске уније, порастао са 1,0 посто. Британци су до изласка из ЕУ на куповину књига у просјеку трошили 0,9 посто од прихода.

Словаци су ти који у односу на остале нације Уније највише троше на куповину књига и то је случај у протеклих пет година. У просјеку издвајају 1,9 посто прихода, а раније је то износило 2,1 посто. Слиједи их Хрвати, Нијемци, Естонци, Латвијци и Исланђани који у просјеку троше 1,2 посто прихода.

Најмање на куповину књига троши се у БиХ, Србији, Румунији, Грчкој (у просјеку 0,5 посто у свакој од наведених држава), Кипру (0,4 посто) и Сјеверној Македонији (0,1 посто).

Претходно истакнути подаци су подаци Европског статистичког уреда (Еуростат).

Ко највише чита

Према истраживању проведеном од 2008. до 2015. у 18 европских држава, Естонци највише читају. Становници ове земље у доби од 20 до 74 године у просјеку сваки дан читају 13 минута. У Финској, Пољској и Мађарској тај просјек је 10 минута. Најмање читају Аустријанци, Италијани и Румуни (у просјеку по пет минута дневно) и Французи (у просјеку двије минуте дневно).

Босна и Херцеговина није била обухваћена истраживањем, преноси Кликс.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.