Берислав Кутле, директор Удружења банака БиХ: Кредити везани за евро неће доживјети судбину “швајцараца”
Грађани БиХ у посљедње вријеме, када се одлуче на тај корак, углавном дижу кредите са фиксном каматном стопом, за разлику од неког ранијег периода, а због предострожности и страха колико би им рата кредита могла износити у будућности, а то чине због све рестриктивније монетарне политике Европске централне банке која, борећи се с инфлацијом, наставља да агресивно подиже трошкове новог задуживања.
Каже ово у интервјуу за “Глас Српске” директор Удружења банака БиХ Берислав Кутле наводећи да не постоје званични подаци о томе колико грађана тренутно у БиХ има кредите везане за евро, али ни колико је подизање каматних стопа од стране ЕЦБ-а процентуално утицало на раст рата кредита грађанима који су се задужили по промјенљивој каматној стопи.
- Те податке имају само банке. Свака за себе. Нема збирних. У неком ранијем периоду, прије кризе, углавном су дизани кредити с промјенљивом каматном стопом, јер су били далеко повољнији од оних с фиксном. Али, за разлику од неких других земаља, наш банкарски сектор, откако траје ова криза, није значајније кориговао, односно подизао ануитете на подигнуте кредите. Мислим да ни у наредном периоду неће бити неких већих корекција, јер је овај сектор стабилан и ликвидан. Али то је ипак натјерало људе да сада дижу кредите с фиксном каматом. Додуше, и њих је све мање те банке све више муку муче како да пласирају своја средства - каже Кутле.
ГЛАС: Банкарски стручњаци недавно су истакли да ће, када је у питању Србија, највећу промјену у смислу повећања износа рате осјетити грађани који су кредит узели прије неколико година и којима је остало више од 20 година да га отплате. Да ли ће то бити случај и код нас?
КУТЛЕ: То је ствар методологије банака. Ануитети код дугорочних кредита утврђују се тако да се током првих година углавном отплаћује камата. Али генерално гледајући, ко год, па и данас, дигне кредит и паметно га уложи, може само профитирати, јер је садашња камата два пута мања од инфлације. Губе они који имају новац на штедњи. Нико никада није имао проблем с каматом, то је тржишна категорија. Проблем је главница, која буде лоше уложена. Ако дигнете кредит који олако и бесплански потрошите, онда је нормално да ћете имати проблема.
ГЛАС: Еурибор је на максималној вриједности у посљедњих 15 година. Шта грађани могу очекивати у наредном периоду с обзиром на то да ће, према неким процјенама, током ове године ЕЦБ бар још два пута подигнути референтну каматну стопу?
КУТЛЕ: ЕЦБ жели да инфлацију смањи на циљаних два одсто. Како то не иде баш предвиђеном динамиком, може се очекивати ново повећање каматних стопа од стране ове банке. До сада код нас није било већих корекција камата и тако ће бити све док домаће банке не подигну каматне стопе на депозите. Када би оне то урадиле и подигле на ниво еурибора, што се теоретски већ дешава унутар ЕУ, то би онда била друга прича, сигурно би дошло и до значајног повећања рата кредита грађанима у БиХ који су их дигли по промјенљивој каматној стопи. Али верујем да до тога неће доћи.
ГЛАС: Колико сам Вас схватио, Ви сматрате да није реалан сценарио као с кредитима везаним за швајцарски франак?
КУТЛЕ: Убијеђен сам да један такав сценарио није могућ. Мислим и да се те врсте паралеле кредита који су некада били везани за швајцарски франак и сада за евро не могу повлачити.
ГЛАС: Да ли се може рећи да су, с обзиром на то да инфлација одбија да се повуче, “муниција и оружје” централних банака, укључујући и ЕЦБ, истрошени у доброј мјери, али и да је то оружје било неадекватно?
КУТЛЕ: Тешко је наћи право оружје за ову инфлацију. Према теорији, инфлација се може сузбити монетарним мјерама, повећањем каматних стопа на кредите и депозите, како би се мање трошило, што би онда требало да утиче и на смањење цијена робе и услуга. Али геополитички процеси, односи Кине и САД, санкције, довели су до тога да ове мјере централних банака и не дају очекиване резултате. Поред тога, мора се бити пажљив да не дође до рецесије. Не треба заборавити да сваки лијек у неку руку представља и отров. Тако је и у овом случају, уколико се пређу неке границе у дозирању лијека обољелом.
ГЛАС: Каква су Ваша предвиђања када је у питању кретање инфлације у БиХ до краја ове године?
КУТЛЕ: Као прво, треба знати да је код нас углавном ријеч о увозној инфлацији. Повезани смо економски и трговински са Европском унијом, али је и наша марка везана за евро. Ако евро ослаби за шест или седам одсто, исто ће се десити и са марком. Поред тога, имамо и своју инфлацију, која заједно са овом увозном негативно утиче на животни стандард наших људи. У преводу, до пада инфлације код нас ће доћи тек када дође до стабилизације економских и финансијских неприлика унутар Европске уније.
Главни кривац
ГЛАС: ММФ недавно је објавио да су корпоративни профити били највећи покретач инфлације у Европи. Према њиховим процјенама, растућа корпоративна добит изазвала је 45 одсто инфлације, у поређењу са 40 одсто због раста увозних цијена.
КУТЛЕ: То је генерални проблем. Још прије десетак година на то је упозорено у Давосу. Профит је постао центар свијета и разлог постојања фирми, а не посљедица добро обављеног посла. И све док је тако, корпоративни профит ће дугорочно гледајући негативно утицати на цјелокупни развој, али и кретање инфлације.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
