Антон Блитвић - вјечни војник ваздухопловног завода "Орао"
ПАЛЕ- Пензионер Антон Блитвић /98/ прославио је 78. годишњицу Ваздухопловног завода "Орао" у одијелу, са бројним одликовањима у Дому за старија лица "Натура" на Палама.
СТИГАО У "ОРАО" И ОСТАО ДО КРАЈА
Цијели радни вијек од 15. фебруара 1952. до краја јуна 1983. године провео је у Ваздухопловном заводу "Орао" у Рајловцу.
У својој 98. години написао је писмо директору Ваздухопловног завода "Орао", који се сада налази у Бијељини, и честитао годишњицу постојања, те резултате у производњи и ремонту турбомлазних мотора свих врста. Блитвић се као ваздухопловни официр ЈНА 1947. налазио у Ваздухопловној школи у Београду, а након школовања ишао је у Краљево на службу да подучава оне који су били за рад у јединицама ваздухопловства, гдје је упознао и дјевојку Златицу из тог мјеста.
Он објашњава за Срну да је након одређеног времена са супругом донио одлуку о престанку службе у ЈНА, крајем децембра 1951. У јануару 1952. добија позив да се јави у команду ваздухопловства у Земуну, гдје сазнаје да је команда одлучила да га као грађанско лице упути у Рајловац у Ваздухопловни завод "Орао" и постави на мјесто начелника сектора за кадровске, правне и опште послове и друштвени стандард. Свој радни вијек Блитвић је провео на том мјесту.
Блитвић је дошао у фирму "Орао" у фебруару 1952. године, а да прије тога није ни знао за њу и о њеном премјештању из Панчева 1949. године.
"Упознао сам се о стању ремонта клипних и млазних мотора и кадровским стањем у Заводу које је било јако лоше. Кадар је био недовољан, па сам преузео на себе организацију обуке и примао, по потреби, инжењере", наводи Блитвић. Према његовим ријечима, многим радницима је обезбиједио посао и школовање како би стекли квалификацију машинског теничара, али и смјештај.
ВЕЛИКО ДОСТИГНУЋЕ - РЕМОНТ МЛАЗНИХ АВИОНА
Блитвић подсјећа да су се на састанку Колегијума 1970. године вршиле припреме за преузимање обавеза ремонта млазних мотора, утврђивао план израде резервних дијелова за тај ремонт, а 1972. вршен је прелазак на производњу млазних мотора
. "У Орлу је сваки други радник био авиомеханичар, сваки пети - техничар,а сваки осми имао је положен један или два курса за стране језика. Били смо спремни да примимо велику одговорност за производњу млазног мотора", сјећа се Блитвић.
Он напомиње да је водник ваздухопловног завода, висококвалификовани металостругар у процесу производње млазних мотора 1974. године, вршио израду дијела турбине млазног мотора. "У Југославији није било боље фирме од Орла.
Од радника се много тражило, али се и давало - тако смо имали 97 одсто ријешених стамбених питања", присјећа Блитвић. Он напомиње да је тада било мирно вријеме и добри међуљудски односи, али да је грађански рат све преломио. Блитвић је добитник многих признања, плакета, ордена и повеља у предузећу. ЖИВОТОПИС СА 94 ГОДИНЕ Пензионерске дане Блитвић проводи читајући свој животопис, читко написан са пратећим сликама.
"Ту сам писао о животу у Орлу, мојим наградама, успјесима, шта сам доживио у рату...То желим да пренесем на нове генерације", напомиње Блитвић, који пише и анекс животописа, јер је изоставио неке ствари. Блитвић наводи да је 2019. године сломио кук, да је оперисан у Сарајеву, и да је на Пале дошао на даље лијечење.
"Мој син је утврдио да је Дом за старија лица Натура најбоље мјесто за мене јер има одличне услове", истиче он. Кад год је могао, као пензионер, Блитвић је одлазио у Ваздухопловни завод "Орао" у Бијељину, а када није могао - обраћао им се писмом, што је учинио и крајем октобра за годишњицу. Блитвић је поручио директору Завода Младену Стојановићу и свим запосленима да ће се видјети догодине у Бијељини на годишњици.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
