Антибиотици губе битку са инфекцијама

Истакла је ово начелница Службе за фармацију у Институту за јавно здравство Републике Српске Мирјана Ђермановић осврћући се на најновију научну студију објављену у једном од најстаријих и најпрестижнијих медицинских часописа у свијету “Тхе Ланцет”, а у којој је наведено да би супербактерије могле убити око 39 милиона људи до 2050. године. Научници су предвидјели да би у наредних 25 година стопа смртности од инфекција због резистенције на антибиотике, која је условљена њиховом нерационалном примјеном, могла порасти за 70 одсто те да је сада вријеме за дјеловање да би људи широм свијета били заштићени од опасности коју представља отпорност на антибиотике.

Према статистичким подацима Института за јавно здравство РС ванболничка потрошња антибактеријских лијекова за системску примјену 2013. године износила је 14,58 дозвољених дневних доза (ДДД) на 1.000 становника, а 2022. године 17,65 (ДДД). Током 2020. године када је Српска заједно са остатком свијета водила битку против вируса корона потрошња је нарасла на 25,84 (ДДД).

Ђермановићева истиче да је антимикробна резистенција данас једна од највећих пријетњи глобалном здрављу, безбједности хране и развоју уопште те да отпорност на антибиотике може утицати на свакога, било којег доба и у било којој земљи свијета.

- Отпорност на антибиотике јавља се природно, а њихова злоупотреба код људи и животиња убрзава процес. Отпорност на поменуте лијекове доводи до дужег боравка у болници, већих медицинских трошкова и повећане смртности. Тамо гдје се антибиотици могу купити за хуману или ветеринарску употребу без рецепта, појава и ширење резистенције се погоршава. У земљама без стандардних смјерница за лијечење антибиотици се често нерационално прописују од стране здравствених радника и ветеринара - рекла је Ђермановићева и упозорила на то да без системског дјеловања људска популација иде у постантибиотску еру, у којој уобичајене инфекције и повреде могу бити кобне.

Ђермановићева је нагласила да Институт континуирано прати и прикупља податке о потрошњи лијекова који се прометују у апотекама, домовима здравља и стационарним здравственим установама у Српској те да се наша Република убраја у земље са средњом потрошњом антибиотика.

У Фонду здравственог осигурања РС наглашавају да се у Српској антибиотици могу издавати на комад онда када је то неопходно и одговара дужини лијечења, јер се на тај начин спречава нерационална употреба.

- Лагеровањем антибиотика у кућним апотекама ствара се могућност посезања за лијеком и у ситуацијама када их није препоручио љекар, што може дјеловати штетно по здравље - кажу у Фонду.

Према њиховим подацима, љекари у здравственим установама Српске за осам мјесеци ове године прописали су 24.008 рецепата за антибиотике мање у односу на исти период лани.

- Од јануара до краја августа издата су 110.402 рецепта за антибиотике, а трошак Фонда је износио око пола милиона КМ, док је у истом периоду лани било прописано 134.410 уз трошак од 790.000 марака. За осигуранике финансирамо оне антибиотике који се налазе на нашим листама лијекова - казали су у Фонду здравства и додали да је најпрописиванији лијек међу антибиотицима “амоксицилин”, који има широк спектар дјеловања од упала грла, ува, бронхитиса, упала мокраћних канала и слично.

Смртност

Аутори студије су нагласили да је од 1990. до 2021. више од милион људи у свијету умрло директно због посљедица отпорности на антибиотике те да се стопа смртности повећала за више од 80 одсто међу старијима од 70 година.

Што се тиче патогена, смртност је највише порасла након инфекција златним стафилококом отпорним на метицилин (МРСА). Када се посматра грам негативне бактерије, највише је дошло до отпорности на карбапенеме, антибиотике широког спектра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.