Стручњак за грађевинарство: Шта може да узрокује трагедију

Милијана Латиновић Радошевић
Стручњак за грађевинарство: Шта може да узрокује трагедију

БАЊАЛУКА, НОВИ САД - Потресне слике из Новог Сада након што се срушила надстрешница на згради Жељезничке станице и однијела 14 живота обишле су регион и свијет, али и отвориле питања ко је крив и да ли је све могло бити другачије.

А могло је сигурно, да је било више стручности и да је икоме пало на памет да је за 60 година материјал једноставно пропао, корозирао и да ништа не траје вјечно, сматра професор на Факултету за архитектуру, грађевинарство и геодезију у Бањалуци Анђелко Цумбо.

Говорећи за “Глас” Цумбо је додао да је најжалосније што су животи изгубљени.

- Прегледајући снимке и фотографије које су доступне на интернету, то је заправо био колапс, изненадни, који се догодио у секунди и ништа се није могло урадити. Мало је то чудно, зато што је уобичајено да зграде, или неки елементи на зградама временом развијају деформације, угибе и слично, који су уочљиви и једноставно захтијевају дјеловање. Да ли је нешто било уочљиво код те надстрешнице прије пада или није, не знам - казао је Цумбо.

Наглашава да је и надстрешница морала бити прегледана у склопу реконструкције Жељезничке станице да би било утврђено да ли има неких недозвољених деформација, помјерања или истезања.

- Да ли је било довољно стручности, не знам, али то је требало урадити, посебно ако знамо да је санација станице била обимна. Имајући у виду да је надстрешница изграђена 1964. године, не могу да схватим све те људе који су учествовали у санацији да никоме не падне на памет да је прегледа, а толико је стара. Солидно изградимо, отворимо и готово. Нека се дере, служи колико служи и то је то. Али ништа не траје вјечно - упозорио је Цумбо.

Подвлачи да су контроле грађевинских објеката, посебно јавних, неопходне, као и редовно одржавање.

- Нажалост, ми смо у стању да пропустимо тако нешто. Често можете видјети обично рђање олука, пропадање и нико не интервенише, вода се подлијева под темеље, долази до промјене у тлу због влажења, бубрења и сушења, тло се слијеже и пукне зид, а почело је баналношћу обичном. Е тако је и са овом надстрешницом, требало је погледати. То је врло осјетљива конструкција која нема додатних одбрамбених механизама у случају оштећења на неком мјесту, то је завјешена конструкција, отказивањем само једног челичног профила који је држи, може да дође до урушавања као што се и десило. Да нико не погледа каква је та горе веза, да ли је временом корозија то појела, што се веома лако могло догодити, то је веома чудно - казао је Цумбо.

Он наводи и да је веома могуће да је приликом посљедње реконструкције, или некада раније постављено додатно оптерећење на саму надстрешницу и да она једноставно није издржала.

- Тога дана није било снијега, вјетра или земљотреса да би је додатно оптеретили па да падне. Логички, неки други терет ју је притискао - закључио је Цумбо.

Говорећи о јавним објектима код нас који су грађени шездесетих и седамдесетих година прошлог вијека, Цумбо је истакао да је чињеница да се ти објекти недовољно одржавају.

- Материјал стари, то је природан процес. Често видим да је арматура корозирала, отпао дио бетона и никоме ништа, нико ништа не предузима. Немарни смо. Да ли има конкретан примјер у Бањалуци да кажем да смо у опасности то заиста не знам, али су контроле неопходне - истакао је.

У несрећи која се десила 1. новембра око подне погинуло је 14 људи, међу којима и двије дјевојчице, док је троје повријеђених хоспитализовано у Клиничком центру Војводине, а према ријечима вршиоца дужности директора Клиничког центра Весне Туркулов њихово стање је и даље веома тешко и сви су на апаратима за вјештачко дисање.

Премијер Србије Милош Вучевић рекао је јуче да нико не бјежи од кривичне ни политичке одговорности за трагедију у Новом Саду и да ће она, посебно политичка, услиједити врло брзо.

- У току су саслушања оних које Тужилаштво види као део ланца који је доносио одлуке о реконструкцији - изјавио је Вучевић у Шангају.

Он је казао да је много тога непознато у вези са несрећом и реконструкцијом станичне зграде.

- Дозволимо да они који су позвани да помогну као грађевински експерти кажу да ли је било пропуста - изјавио је Вучевић.

Коментаришући то што је Нови Сад облијепљен плакатима са његовим ликом уз поруку да оно што се десило није несрећа него злочин, Вучевић је рекао да је скандалозно да неко трагедију назове убиством.

Инспекцијски надзор је у току, а случај у рукама Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду. Паралелно са вјештачењима, која морају бити спроведена у најкраћем року, Тужилаштво је у пуном капацитету ангажовано на прикупљању свих обавјештења и информација те је наложено да у ту сврху буду саслушани сви одговорни из Министарства за грађевинарство, саобраћај и инфраструктуру, надлежни министар, одговорни из “Жељезнице Србије”, Завода за заштиту споменика културе града Новог Сада и друга лица ради утврђивања свих битних елемената кривичних дјела и кривичне одговорности.

Министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић је рекао да су докази изузети и премјештени на посебно мјесто гдје их чувају. Према његовим ријечима до сада је саслушано тридесетак лица, а спасиоци су измјерили да је тежина бетона који се налазио на једној особи била око 26 тона.

Реконструкција станице почела је у октобру 2021. године. Пројекат је радио Саобраћајни институт ЦИП, а радове конзорцијум кинеских компанија. По завршетку радова станица је предата на вођење Инфраструктури Жељезница Србије. Иако су се у јавности чула различита тумачења да ли је и надстрешница била дио реконструкције, од те три фирме стиже исти одговор - није.

Бетонска конструкција која је пала имала је више од 100 тона. Челичним сајлама била је причвршћена за кров. Дио струке тврди да је и раније указивано на потенцијалне проблеме. Архитекта Слободан Малдини сматра да је ријеч о структурној грешци.

- То је у ствари најгоре од свега, што неко назива реконструкцијом кречење, бојење, прање. Реконструкција обухвата све структурне промене, контролу статичку, конструкције, структуре, то је требало да буде урађено - сматра Малдини.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана