Плантаже Панчићеве оморике ничу на јесен широм Српске

Свјесни да један од најатрактивнијих четинара на свијету, Панчићева оморика, због пожара и низа других негативних фактора нестаје из својих станишта, академска заједница и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС покренуло је пројекат за очување и заштиту ове угрожене врсте. 

Током јесени 2022. године интензивно су спроводили активности на сакупљању сјемена са оморика на локалитетима у Српској. Професор Шумарског факултета Универзитета у Бањалуци, који је дуже од деценије душом и тијелом посвећен очувању Панчићеве оморике, Милан Матаруга прича за “Глас” да су успјели сакупити шишарице са нешто више од 110 стабала оморике и то са седам локација. 

- За нешто више од стотину стабала смо успјели дорадити сјеме, али нажалост са неких стабала је оно било штуро. Показало се да популације које су највише угрожене имају и највећи број јединки са веома лошим квалитетом сјемена. У прољеће 2023. години дорађено сјеме смо засијали у Центру за сјеменско-расадничку производњу у Добоју, строго водећи евиденцију о свакој линији сродника. За сваку садницу се зна ко јој је “мајка”, односно са којег стабла је узето сјеме - објаснио је сликовито Матаруга. 

Саднице су годину дана провеле у пластенику, у такозваним контејнерима, а прољетос су изнесене вани гдје се интензивно води рачуна о њиховом расту кроз систем прихране, залијевања, надзора и контроле здравственог стања.  

- Користимо најновије технологије производње садног материјала, праћење такозваном шведском технологијом. Садница тренутно има нешто више од 10.000. Очекујемо да ће на јесен достићи висину од око 25 центиметара када ће бити спремне да се пресаде на терен - навео је он. 

Матаруга надаље објашњава да ће дио садница бити враћен на локалитете одакле сјеме потиче, а дио на плантаже које ће имати превасходно циљ да сачувају ову угрожену врсту.

- Посљедњих мјесеци смо интензивно трагали за најбољим локалитетима за подизање плантажа. Одлучили смо да то буде на подручју Вишеграда, Рогатице и Сребренице, гдје је највише и било Панчићеве оморике те за један локалитет у западном дијелу Српске, који ће вјероватно бити на подручју Рибника - навео је Матаруга и додао да је проналазак идеалне локације мукотрпан посао јер се мора поклопити много фактора, почевши од тога да је земљиште погодно за Панчићеву оморику, да је у власништву Српске па до тога да је терен приступачан за обрађивање. 

Све активности на сакупљању сјемена, његове дораде и производње садног материјала, прича Матаруга, финансирало је ресорно министарство док тим академских истраживача ради искључиво волонтерски јер сматрају да је очување ове врсте четинара њихова дужност и обавеза.

Матаруга додаје да су за реализацију пројекта добили и подршку двију међународних институција, УНДП-а и швајцарске невладине организације која финансира очување ријетких, угрожених врста. 

- Акценат швајцарске организације је на врстама у Јужној Америци, Африци, Азији, а једини пројекат који су подржали у Европи је заправо очување Панчићеве оморике. Они нам помажу да кроз истраживања и тестирања постављамо огледе и обнављамо оморику на мјестима гдје се од природе јавља. УНДП нам помаже у избору локалитета и оснивању плантажа - рекао је професор Матаруга који тренутно припрема радове за међународни часопис на тему оног што је Српска урадила са сјеменом, али и на терену. 

Матаруга наглашава да је Панчићева оморика уникатна врста која поријекло води из леденог доба, постоји само на подручју Српске и Србије те је генетички ресурс од тренутне и потенцијалне важности који мора бити сачуван. 

- Наши планови засновани на вишегодишњим научним истраживањима се остварују и вјерујем да ћемо до краја године имати пресађене саднице према најновијим принципима по којима се ради очување угрожених врста. То ће бити велики резултат с којима Српска може да изађе на међународну сцену и да буде поносна - подвукао је Матаруга.

ПОМОЋ ЗАЈЕДНИЦЕ

Милан Матаруга каже да ће за подизање четири конзервисана засада бити потребно много новца те је подршка друштвене заједнице добродошла.

- Локалитети се морају детаљно очистити, узорати, практично припремити као да се сије кукуруз или пшеница. Када оморике засадимо неопходно је оградити терен како би их заштитили од стоке и дивљих животиња. УНДП је обећао да ће потпуно финансирати подизање једне плантаже, а спремност да помогну исказали су и неки дрвопрерађивачи из приватног сектора. Помоћи могу и локалне заједнице, предузећа, банке - апеловао је Матаруга.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.