Аграр није само њива и мотика
БАЊАЛУКА - Са циљем привлачења младих у амфитеатре Пољопривредни факултет у Бањалуци настоји срушити стигму да је производња хране искључиво посао на њиви са мотиком у руци, већ је заправо најважнија и најстарија дјелатност која ће тај статус задржати у будућности јер је пољопривреда стратешка грана економије сваке земље свијета.
Продекан за наставу и студентска питања Пољопривредног факултета Универзитета у Бањалуци Весна Мрдаљ каже за “Глас” да се већ неко вријеме суочавају са негативним трендом броја уписаних студената. Тако је прошле јесени у амфитеатре сјело тек 11 бруцоша, иако је на три студијска програма мјеста било за 60 студената, колико планирају уписати и ове године.
- Тај проблем мучи и друге факултете. На промоцију су приморане и оне високошколске установе које су традиционално уписивале велики број бруцоша, попут Економског и Правног факултета - рекла је Мрдаљева.
Пољопривредни факултет, како каже, промоцију ради уз помоћ младих стручњака у пољопривреди који су знање стицали под њиховим кровом.
- То су млади који већ имају озбиљан радни ангажман и они учествовањем и преношењем искустава у телевизијским емисијама настоје разбити стигму да је пољопривреда њива и мотика. Младе колеге раде фантастичне ствари, баве се производњом, маркетингом, консалтингом како код нас тако и мимо граница наше земље - појаснила је Весна Мрдаљ.
Она је додала да факултет осим основног циља, а то је да студентима на најквалитетнији начин пренесе знање, младима помаже да путем разних програма размјене одлазе на високообразовне установе у ЕУ.
- То је посебно изражено за оне са Студијског програма аграрна економија, јер смо са колегама из Њемачке успоставили заједничко усмјерење агроменаџмент. Они који су били на размјени сада раде за водеће компаније из области агроиндустријског сектора - казала је Мрдаљева.
У оквиру факултета покренут је и пројекат “Како постати млади агропредузетник”, са циљем да се што више младића и дјевојака који воле пољопривреду заинтересује за покретање властитог бизниса.
- Са звањем пољопривредног инжењера може се обављати широк спектар послова и у приватном и у државном сектору, али ми посебно заговарамо самозапошљавање. Да млади покрећу властити бизнис, за шта имају и подршку Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС који одобрава грант од 40.000 КМ свима који су завршили овај факултет у Српској и одлуче се за покретање властите производње - нагласила је Мрдаљева.
А да је индекс Пољопривредног факултета пун погодак прави је примјер двадесетдвогодишњи апсолвент Лука Врачар, који је већ на првој години студија добио идеју да оснује задругу у родном Рибнику.
- Примарна дјелатност задруге “Домаћин”, чији сам оснивач и директор, јесте производња бијелог лука. Обрађујемо два хектара земљишта, а наших девет коопераната још два и по хектара.
Имамо загарантовано тржиште, радимо са домаћим трговачким ланцима и план је да ширимо пластеничку производњу.
Реализовали смо већ четири пројекта и повукли новац од ЕУ.
Тежимо ка максималној механизацији производње - казао је Врачар и додао да је пандемија короне показала значај домаће производње хране.
Преговори
Весна Мрдаљ је истакла да ће Српска и БиХ имати велике потребе за младим кадром у пољопривреди када се коначно крене у почетак преговара са ЕУ.
- Када се отворе претприступни фондови ЕУ и почну преговори, пољопривреда је ту најкомплексније питање и биће велика потреба за кадром који ће учествовати у тим процесима - казала је Мрдаљева.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
