Миланкине декорације красе многе домове у Милићима

Тридесетседмогодишњој Миланки у изради ових предмета придружили су се и дјеца шестогодишња Хелена и десетогодишњи Виктор, а повремено јој помаже и супруг Славиша /41/, који је запослен.

Овим је почела да се бави из хобија када је, прије неколико година, остала без посла. Ствара у свом малом царству - радионици величине три са три метра.

"Овим сам почела да се бавим сасвим случајно када је моја кћерка прије пет година купила шналицу за косу са сатенском машном која је коштала много и нисам могла да вјерујем. Узела сам шналу, скинула машну и видјела да је само залијепљена лијепком, а квалитет не бих ни коментарисала", прича она Срни.

Прво је почела са платном и пиштољем за пластику, као основним средством, а онда је проширила посао и набавила машину за стиропор којом сијече слова за рођенданске прославе.

"Имам много наруџбина за рођендане, родитељи хоће да им собу украшава име слављеника прављено од стиропора. Наручују и торте које правим", наводи Миланка.

Она је посебно заокупљена послом пред Божић, када ради декорације од пшенице.

"Све је наших руку дјело. Дјеца су раније прикупила шишарике, жир, гранчице, орахе, кукуруз и пшеницу. Држим се традиције, као што су некада радиле наше баке, стављам пшеницу по вјеровању да будеш пун као зрно пшенице, а кукуруз да роди љетина и, наравно, бадњак, који сваком дому доноси срећу", истиче Миланка.

Она каже да припрема траје данима док пшеница израсте, док направи машне, а онда је све лакше јер инспирације не недостаје ни њој нити дјеци.

Једну декорацију може да уради за сат времена због пажљивог лијепљења, да не би дошло до грешке, а дјеца су ту највећи критичари јер примијете и најмањи кончић ако није добро причвршћен.

За Божић муштерије најчешће наручују корпице, шешире и икебане, а цијена им је од седам до 10 КМ. С обзиром на епидемиолошку ситуацију, Миланка вјерује да је ово "солидна" цијена.

"Сваке године пред Божић на мојој Фејсбук страници 'Мица Жугић' објавим понуду, а, ако не распродам тим путем, онда ћу, као и сваке године, производе изложити на Тргу рудара, гдје ми је одобрено да продајем", наводи Миланка.

У Миланкиној радионици су настале и декоративне шоље са зрнима кафе, дрвене тацне са ликовима светаца за славу, дрвене кутије у које убацује слике по жељи купаца и прстенови за салвете.

Прошле године, Миланка је направила црвене руже - украс за косу за Културно-умјетничко друштво "Боксит", у којем игра њена кћерка Хелена, а, након њиховог наступа, имала је неколико сличних наруџби.

Материјал потребан за израду машни, декорација на ситу, те бидермајера за младе, Миланка налази на разним мјестима, сналази се како зна и умије да би направила квалитетне производе.

"Када хоћемо квалитет, а ја од тога не одустајем, онда је и сировина скупа. Треба набавити перлице, сатенске тракице, разне врсте дугмића. Тражим свугдје, наручујем и онлајн, идем и у Лончаре, гдје год шта видим. У ово мало простора стало је декоративних ствари за 3.000 КМ, а почела сам са 400 марака, када је све стало у двије кесице", додаје Миланка.

Миланку њени купци и корисници друштвених мрежа путем којих рекламира своје производе, познају као Мицу са дјевојачким презименом Жугић, на које је, каже, поносна. Већина купаца за Миланкине декорације је из општина Милићи, Власеница, Шековићи, Хан Пијесак и Зворник.

Слободног времена Миланка скоро да и нема јер поштена и радна породица Чоњић посједује малињак који се простире на три дунума земље, а лани су имали принос од три тоне.

"Малињак је удаљен три километра од Милића, у мјесту Игриште. Дјеца, када дођу из школе, и супруг Славиша, који је запослен у 'Бокситу', заврши смјену, све четворо идемо да радимо јер посла у малињаку, никад не недостаје", каже Чоњићева.

Миланка Мица Чоњић прича да јој ништа није тешко. "Само је потребна воља и да нас послужи добро здравље, да нас напусти вирус и да у овој години све што пожелимо и добијемо, само да смо скромни и да нам жеље нису неоствариве", каже Миланка.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.