Златне руке Поткозарја чувари традиције

Снежана Тасић
Златне руке Поткозарја чувари традиције

Приједор - Рукотворине и све што осликава дух традиције и давнина и представља аутентичност поткозарске регије кроз умјетност, обичаје, старе занате, одјевне предмете, знање и умијеће, као и етно-дизајн и музичке инструменте могло се јуче видјети и купити на 13. манифестацији “Златне руке Поткозарја”, која се још данас одржава у Приједору.

Изложбено-продајна етно-манифестација окупља ствараоце народних рукотворина, чланове КУД-ова, удружења жена, етно-радионица и других организација и лица која се баве израдом рукотворина, а ове године на малом градском тргу окупила је 36 излагача из приједорске регије.

Манифестацију је отворио замјеник градоначелника  Александар Миљуш.

- Пред стручном комисијом која ће, надам се, одабрати најбоље је баш тежак задатак - рекао је Миљуш.

Директорица Туристичке организације града Приједора Амира Ганић казала је да ће комисија изабрати најоригиналније експонате и најљепше уређен штанд, а предвиђене су награде од 100 до 250 КМ.

Милка Миљковић, која је учествовала на свих 13 изложби “Златне руке Поткозарја”, ове године изложила је хеклање, нецање, керање, штрикање, поентлес, слике од сувог цвијећа, те букете од најлон чарапа.

- Ово ми много значи јер на други начин не могу показати своје радове и то мишљење дијеле и остали учесници - каже Милка, која је пет пута освојила прво, а два пута друго мјесто за керање, нецање и шупљи рад.

Међу излагачима је и Зекија Боснић, која је изложила ћилим од вуне ткан на усправном разбоју, намјенски рађен за ову манифестацију.

- Већ је резервисан. Цијена је 800 евра, али га нисмо могли продати док се не заврши проглашење побједника и додјела награда, пошто је кандидован за награду за најоригиналнији експонат. Радила сам га три мјесеца, а завршила тик пред отварање - испричала је Боснићева.

По љепоти не заостаје ни ткана шареница, коју је представила Марина Згоњанин и за коју каже да је некада била обавезан дио дјевојачког руха, а која сада служи као прекривач.

- Прво је ткање. Стара је око 80 година и изузетно је очувана, а и привлачи пажњу посјетилаца - казала је Марина и додала да, осим ткања, излаже све врсте поткозарског веза, па чак и змијањски, шлинге, ткане торбице, плахте од конопље.

Као дугогодишњи члан жирија Миленко Радивојац је истакао да је доста излагача већ препознатљиво по својим експонатима, али да радује и један број нових излагача са новим експонатима.

- Комисија ће обићи све штандове, фотографисати и од излагача тражити да кандидују само по један експонат за награду - рекао је Радивојац.

Златна џезва

Посјетиоцима ће вечерас на затварању манифестације бити представљена златна џезва из Гинисове књиге рекорда, уз дегустацију кафе. Највећа џезва на свијету запремине је 650 литара и даје око 8.000 филџана кафе, а за једно пуњење потребно је око 65 килограма кафе. Настала је у љето 2004. године испод чекића башчаршијског мајстора Насира Јабучара и његових помоћника.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана