Живко Симовић (52) најмлађи становник Великих Бањића у општини Чајниче: Ослонац и “слуга” цијелом селу
ЧАЈНИЧЕ - Село Велики Бањићи, некада једно од већих у општини Чајниче, данас је пусто, а дим још вије у свега пет-шест домаћинстава, у којима живе старци и старице и гледају кад ће им неко од родбине или бивших комшија отворити врата и доћи на чашицу разговора. Међу ријеткима који никад нису одлазили је Живко Симовић, који је ослонац и “слуга” свима.
Живко, који је, иако гази 52. годину, најмлађи становник овог села, не намјерава да мијења средину до краја живота.
- Ја сам из села одлазио само кад сам морао ићи на одслужење рока у ЈНА. Отишао, одслужио своје и вратио се у родно село. Цијелог живота бавио сам се земљорадњом, која је била и остала моје основно занимање од кога сам, уз покоју дневницу код комшија, живио и колико се могло помагао породици, од које данас имам само мајку Велинку, која је у осмој деценији живота - прича Живко за “Глас”.
Има, са смијехом казује, још неко млађи од њега.
- То је моја кобила Цура, којој је, колико се сјећам, чак 29 година. Име смо јој дали кад је била ждријебе и ево је сада у позним годинама, али је и даље моја и лијева и десна рука. Без ње, чини ми се, не бих могао уопште опстати овдје у врлетима нашег села, кроз које слабим макадамским путем ријетко прође неко моторно возило, најчешће камион Шумског газдинства “Вучевица” возећи неки од шумских сортимената - вели Живко.
Колико му је Цура од користи најбоље се види по томе што му до најближе продавнице у Заборку треба више од два сата пјешачити да би купио килограм соли, шећера или кафе.
- Али, ту је Цура за донијети намирнице, по које не идем само за себе и мајку, него и за остале старце и старице из Бањића - казује Живко, који се никад није женио. Није, признаје, никад имао ни дјевојке.
Све, и младе и оне мало старије, отишле су у градове и нема силе да се врате, макар их у селу чекало ко зна шта лијепо и занимљиво.
Колика је то трагедија показује чињеница да у Бањићима дуже од 40 година није било свадбе, а на плач дјетета овдје су сви заборавили.
- Од оног што је остало у Бањићима ја сам најмлађи и зато сам им ослонац, помоћник у свему што им затреба, једноставно слуга који мора отићи да неког позове на славу, али још чешће на сахрану, па сам ради тога, а и да прикупим коју садаку да боље “прођем” кад одем Богу на исповијест, обишао сва села на тромеђи општина Чајниче, Рудо и Прибој, а немали број и из сусједних Пљеваља. И што је занимљиво, нигдје не нађох за себе дјевојку. Прије и лакше бих, чини ми се, нашао лијек за смрт него дјевојку за женидбу - прича Живко.
Положај
Велики Бањићи налазе се на граници са општином Рудо у Републици Српској и Прибој у Србији, на које су и мјештани одвајкада наслоњени. Мјерећи ваздушном линијом, ближи су му Рудо и Прибој од Чајнича као општинског центра, а да се не говори о путној вези веома лошим макадамом.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
