Жито изневјерило ратаре

Анита Јанковић Речевић
Жито изневјерило ратаре

БИЈЕЉИНА - Први откоси након почетка жетве пшенице у Српској показују да је овогодишњи квалитет изузетно лош, као и приноси, а домаће ратаре и ове сезоне додатно мучи неизвјесност због откупне цијене која, како тврде, неће бити позната док хљебно жито не буде у силосима.

Предсједник Удружења “Села Семберије” Бошко Радић за “Глас” каже да су приноси у просјеку око три тоне по хектару.

- Жетва је почела прије четири дана, с тим да је квалитет катастрофалан, као и приноси. Откупна цијена за сада није позната, али неки је договор да то буде износ као у Србији увећан за трошкове транспорта. Међутим, то ће се знати тек послије жетве - рекао је Радић јуче након састанка са министром пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Савом Минићем и млинарима на којем је разговарано о откупној цијени пшенице. 

Пољопривредник из бијељинског села Тријешнице Илија Цвјетиновић, чије је имање јуче посјетио министар Минић, потврдио је да је жито приносом и квалитетом изневјерило очекивања у Семберији, највећој житници Српске.

- Понуда откупљивача је 30 фенинга по килограму, а имали смо најскупљу производњу у посљедњих пола вијека. Коштала нас је 45 фенинга по килограму на род од пет тона, а ми тај принос немамо - рекао је Цвјетиновић.

Да би колико-толико ублажило проблеме домаћих ратара Министарство пољопривреде исплатило је јуче 11,3 милиона КМ на њихове рачуне по основу премије за производњу пшенице у овој години. Ријеч је о субвенцији од 500 КМ по хектару, а новац је уплаћен за укупно 3.973 пољопривредника.

Минић је навео да је то до сада највећа подршка овој производњи.

- Ако узмемо у обзир регресирани дизел, комплетна подршка произвођачима пшенице у Српској је 13 милиона КМ, колико је Влада РС у цијелости исплатила, разумијевајући сложену ситуацију произвођача - рекао је Минић након разговора са представницима једног од два семберска удружења пољопривредника и са домаћинима на терену гдје је присуствовао жетви.

Он је оцијенио да је Влада Српске реаговала на најбољи начин и са највишим могућим износом средстава, те додао да је ријеч о берзанској роби на слободном тржишту, на шта ова институција не може да утиче.

- Јутрос је цијена пшенице у Србији била 18 центи и ако бисмо могли доћи до те цијене и у Српској, то би обезбиједило да домаћини не буду у губитку, да задржимо производњу и помогнемо нашем честитом сељаку да може својим радом обезбиједити себи живот, и ми смо у томе партнери - истакао је јуче Минић који се дотакао и актуелне ситуације у вези са афричком кугом свиња. Навео је да се у подручју гдје је утврђено присуство болести налази 1.300 свиња на више од 40 жаришта, од којих је највећи број у Бијељини.

- Предузели смо све мјере, формирани су кризни штабови да се максимално онемогући пренос болести, као и да се произвођачима надокнади штета коју су имали, а да они буду одговорни и не бацају непрописно угинуле животиње - рекао је Минић и нагласио да надокнада штете фармерима коју имају због афричке куге свиња неће умањити аграрни буџет од 180 милиона КМ.

У разговору са пољопривредницима који су се жалили да се и по седам дана чека на одвоз обољелих свиња из угроженог подручја, да лешеви животиња данима леже на мосту у Чађавици и да накупци купују свиње из угроженог подручја, Минић је навео да је и сам чуо да у Бијељини постоје дивља гробља животиња те истакао важност максималног подизања самодисциплине.

- Уочили смо проблем у раду општинског инспектората и служби када је у питању еутаназија и уклањање животиња на животињском гробљу и тражили смо од Републичког инспектората да нам стави на располагање све могуће инспекторе, а и сарадници из ресорног министарства су данима у Бијељини - рекао је Минић.

Сточне пијаце

У Министарству пољопривреде обавјештавају фармере да се забрана организовања сајмова и изложби, као и рада сточних пијаца на територији цијеле Српске односи искључиво на продају и излагање свиња.

- Продаја и излагање осталих животињских врста су дозвољени на сточним пијацама, сајмовима или изложбама - саопштено је из министарства.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана