Здравко Шубара, доајен стрељаштва у Рогатици: Пред метама дуже од пола вијека

Писана документа говоре да су се Рогатичани стрељаштвом бавили и у вријеме Краљеве Југославије, као и послије Другог свјетског рата, а златне године за овај спорт су, како прича Шубара, биле оне прије Одбрамбено-отаџбинског рата.

- Почетком педесетих година прошлог вијека организована је стрељачка дружина, да би временом прерасла у клуб под именом Рогатица са већим бројем ентузијаста, међу којима је био и мој отац Максим, односно Максо, како су га сви звали - каже шездесетједногодишњи Шубара, који је и предсједник Стрељачког клуба Рогатица.

Истиче да се управо захваљујући његовом оцу, коме је стрељаштво било велика љубав, којој је посвећивао сваки сат слободног времена и он још као дјечак заљубио у овај спорт.

- Са ваздушном пушком почео сам се дружити када је она била већа од мене. И тако ево већ више од 50 година. Не бих да се хвалим, али морам рећи да сам у томе имао запажених резултата - каже Шубара, који је иначе запослен у Дому здравља “Др Зоран Митровић”. Боје клуба и Рогатице успјешно је бранио на многим такмичењима, са којих је доносио различита признања.

- Омиљена такмичења биле су ми некадашње међурепубличке, а сада међуопштинске омладинске спортске игре (МОСИ), као највеће аматерске спортске манифестације које се сваке године одржавају у другој општини на тромеђи Србије, БиХ, односно Републике Српске те Црне Горе. На овим играма дебитовао сам 1974. године, као један од најмлађих учесника, посебно стријелаца, да би лани био један од најстаријих. Иначе оне су љубав моје младости и на њима сам редовно учествовао од те 1974. године, осим током посљедњих ратних дејстава у БиХ - казује Шубара, који је након посљедњег рата био један од иницијатора оживљавања стрељачког клуба.

Како каже, искористио је вишегодишње искуство и лиценце тренера и судије, које је раније стекао.

- Разлог што нисмо постизали запаженије резултате, посебно на плану омасовљења чланства, био је недостатак адекватне стрељане и пратећих просторија. Оне које смо користили у бившој школи и импровизоване у оквиру спортске дворане биле су неусловне, али смо ипак пратили збивања у области стрељаштва и учествовали на већини такмичења која су организована у регији и на нивоу Републике Српске - прича Шубара и додаје да је посебан проблем и одлазак младих, а у посљедње вријеме и старијих, љубитеља стрељаштва у Рогатици. Здравко и остали стријелци надају се бољим данима. Захваљујући разумијевању и подршци начелника општине Милорада Јагодића добили су нове просторије за рад клуба.

- И оне се налазе у оквиру спортске дворане, али су знатно веће и функционалније. На располагању нам је просторија површине 70 квадратних метара, од које смо сопственим трудом и новчаним средствима направили стрељану са четири аутоматске мете и створили услове за одржавање и највећих такмичења стријелаца - поносно истиче Шубара.

 Чланови

Здравко Шубара каже да су већ са објавом да су добили нове просторије за вјежбе и гађања почели да им се јављају суграђани заинтересовани за учлањење у клуб.

- То је и наш основни циљ - каже Шубара, коме у раду помаже Брацо Остојић, такође дугогодишњи стријелац, коме је повјерено да ради са старим и новим члановима свих узраста.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.