Завршена прва фаза археолошких истраживања у манастиру Папраћа

Истраживања су вршена са благословом Његовог преосвештенства епископа зворничко-тузланског Фотија, у оквиру обиљежавања јубилеја 170 година од посљедње велике обнове манастира.

У протеклих мјесец дана археолошки тим, на челу са Александром Јашаревићем, музејским савјетником из Регионалног Музеја у Добоју, радио је на истраживању велике припрате и сјеверног дијела порте.

"У комлексу истраженог дворишта откривени су остаци архитектуре која се може довести у контекст првобитног манастирског обзиђа и капије, те дијелови велике некрополе из 15. вијека. Свакако најзначајнија открића су унутар егзонартекса или велике припрате гдје су откривени остаци више од 30 средњовјековних гробова, као и три гробнице папраћких игумана из 16. вијека", саопштено је из Епархије.

Археолошке налазе из гробова чинили су остаци ношње попут бронзаних дугмади, жељезне појасне копче, а спорадично и новац као прилог.

У саопштењу је наведено да су у гробницама које су формиране од резаних комада сиге и покривене каменим плочама фрагментарно сачувани остаци коже и текстила.

"Антрополошка анализа коштаног материјала помоћиће у реконструкцији живота у позном средњем вијеку и раном новом вијеку, а апсолутно датирање дефинисаће прецизније трајање некрополе. Иако данас у припрати нису видљиви остаци фрескописања, евидентирани уломци испод пода говоре да је у прошлости и овај дио цркве био под фрескама богатог колорита и разноврсних композиција, а што је данас само наглашено у наосу цркве", напомињу из Епархије.

Храм Благовијести манастира Папраћа једна је од најмонументалнијих цркава, која своји изгледом, положајем и трајањем доминира у окружењу и једна је од значајнијих православних богомоља у БиХ, која до сада археолошки није истраживана.

Нова истраживања имају за циљ да се утврди тачно датирање постанка манастира, могуће ктиторске гробнице, првобитни распоред објеката у оквиру комплекса, површину некрополе, док ће покретни археолошки материјал попут камене пластике и фрескописа помоћи у реконструкцији различитих фаза трајања манастира.

"Остали покретни археолошки материјал постаће и дио музејске поставке која ће употпунити наше спознаје о религијском животу предметног простора", навели су из Епархије.

Доступни писани извори пружају слику о динамичном животу бројне монашке заједнице о чему, такође, свједочи и богата народна традиција о постанку манастира, а све то треба да буде додатно потврђено и археолошким ископавањима.

За наредне фазе планирана су истраживања мале припрате, наоса цркве, те остатка манастирске порте.

Из Епархије су, имајући у виду да је манастир Папраћа један од најзначајнијих духовних центара српског народа и да је манастирска црква највећи сачуван манастирски храм у БиХ, позвали све оне који су у могућности да се својим прилозима укључе у обнову ове древне светиње.

Број жиро рачуна 5620038141390089, НЛБ банка Бањалука.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.