Жарко Јовић - једини становник српског села Мало Тичево
БОСАНСКО ГРАХОВО - Четрдесетшестогодишњи Жарко Јовић једини је становник српског села Мало Тичево удаљеног од Босанског Грахова двадесетак километара, у коме нема ни струје ни воде.
У самом подножју планине Шатор на 1.500 метара надморске висине смјештено је српско село Мало Тичево.
Некада је у селу живјело двадесетак породица, а данас само један повратник Жарко Јовић, који каже да је Бањалуку замијенио најљепшим селом на свијету - Малим Тичевом.
“Када сам током ратних година отишао из родног села, сањао сам да се вратим испод Шатора, у завичај и вратио сам се прије двије године. Живим као вук самотњак, али живим на своме и то нема цијену. Пуно ми је срце. Ово је дио мене”, прича Срни Јовић, док погледом испред куће милује Шатор планину високу 1.875 метара.
Потрепштине, каже, набавља из Босанског Грахова удаљеног више од двадесет километара од села.
“Лош је пут, немам струју нити воду, срећа је што сам још млад, па не требам доктора”, каже кроз осмијех Жарко.
Ведрог духа, осмјеха на лицу и чврстог стиска руке, мали растом, али са срцем већим од Крајине, Жарко са посебном радости дочекује сваког госта и случајног пролазника у обновљеној кући подно Шатора, али и са посебним емоцијама присјећа се прошлих времена.
У причи често спомиње свог пријатеља Саву Грајића из Босанског Грахова који га обилази.
“Желио бих да се људи враћају својим кућама, шта ће у туђини Вратио сам се гдје су ми и ћаћа и ђед рођени, срећан сам”, прича четрдесетшестогодишњи Жарко, који каже у слободно вријеме одлази у лов и у шуму и тако испраћа дане и дочекује љепша свитања.
И у Крајини, гдје зиме трају дуго, а облаци одмарају кад крену са мора изнад Шатора, остаје са надом у љепша свитања, без струје, али са сјајем у оку у родном селу Мало Тичево горштак Жарко Јовић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
