Занатлије у Бијељини гурају трговце са трона

Извршни директор бијељинског Удружења “Предузетник” Милорад Стевић је истакао да, поред опстанка на тржишту, предузетнике највише мучи пад прихода и задржавање дјелатности. Упркос томе, сматра он, не мањка оних који одлучују да уплове у предузетничке воде. Напротив.

- У Семберији имамо око 1.800 предузетника који су успјели да у овим тешким временима, када је цијели свијет погођен пандемијом вируса корона, опстану и раде - рекао је Стевић.

На евиденцији Филијале Завода за запошљавање у Бијељини је око 9.500 незапослених. Према Стевићевим ријечима, предузетништво је најбржи и најсигурнији пут за рјешавање егзистенције.

- Ту и јесте кључ опстанка предузетништва, јер се људи боре за своју егзистенцију - каже Стевић.

Према подацима Удружења, и у овој години забиљежен је позитиван вишегодишњи тренд, поредећи број пријављених и одјављених радњи. Према подацима градског Одјељења за привреду од 1. новембра, у Бијељини су током године пријављене 232 занатско-предузетничке радње, а 153 су стално одјављене.

- Дакле, 79 занатско-предузетничких радњи је више пријављено у односу на одјављене. Међутим, 183 радње су у привременој одјави, док је 46 радњи пријавило наставак рада. Надамо се да ће од ових 183 још један добар дио наставити са радом - истакао је Стевић.

Према његовим ријечима, све је више привредника који се одлучују за занатски сектор. Он је нагласио да се занатство изједначило са сектором трговине који годинама предњачи у Семберији.

- Први пут имамо такву ситуацију у Бијељини да је изједначен број трговинских и занатских радњи, по 58 је пријављено у оба сектора. Трговина је увијек предњачила, али овај сектор уназад неколико година биљежи пад, јер трговинске радње не могу да издрже под конкуренцијом великих маркета. То је нелојална конкуренција јер продавнице у односу на маркете не могу да понуде акцијске цијене и продају и зато и немају приближно исти промет - каже он.

Иако се чини да Бијељина има велики број угоститељских објеката, угоститељство је тек на трећем мјесту, док је пандемија значајно утицала на рад у области услужног предузетништва па су фризерски, козметички и свадбени салони преполовили приходе. Стевић је казао да је повећан број агенција за интелектуалне услуге, углавном компјутерског програмирања, и тренутно их послује 40.

У Бијељини из године у годину расте и заинтересованост за женско предузетништво. Из Агенције за развој малих и средњих предузећа истичу да путем јавних позива стимулишу развој предузетништва.

- Жене су заступљене у предузетништву, али, нажалост, много њих нема храброст да изађе на тржиште. Према посљедњим подацима, око 40 одсто жена чини укупан број у предузетништву Српске и зато им ми морамо помоћи - навела је директорица Агенције за развој малих и средњих предузећа у Бијељини Татјана Благојевић.

Предсједница Удружења за очување традиције и старих заната “Етно-креатива” из Јање Цвија Крајишник каже да израдом рукотворина чувају старе занате.

- Бавимо се пословима од израде ношњи до ткања и веза, односно цјелокупне кућне радиности и неких модернијих заната попут израде икона, декупаж технике и слично. Почели смо и са неким новинама. Имамо чланицу која се годинама бави израдом мелема, природне козметике, а почели смо недавно са израдом домаћих сапуна са свим природним састојцима - каже Крајишникова.

Помоћ града

Градска управа Бијељина и Завод за запошљавање расписали су јавни позив за додјелу подстицајних средстава незапосленим лицима која се налазе на евиденцији завода с циљем подршке самозапошљавању и развоју занатства.

До 20. децембра предвиђен је рок за подношење захтјева, а максималан износ по пријави биће 5.000 КМ или више уколико се за подстицаје пријави мање од осам особа.

- Од мјера подршке предузетништву у овој години, за похвалу је акција Градске управе и бијељинске Филијале Завода за запошљавање Републике Српске, који су обезбиједили 40.000 КМ за самозапошљавање по јавном позиву који је у току - каже Стевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.