За прстен нема зиме у селу Подгај код Рогатице

Показало је то и овогодишње финале које је одржано на “неутралном терену”, у угоститељско-туристичком комплексу “Сеоски туризам Зиличина” у комшилуку њиховог Подгаја.

Окупили су се најбољи прстенаши Ујића, и стари и млади, да при крају зиме одиграју посљедње двије партије и тиме заокруже бурну сезону 2019/2020. у којој су на вечерњим сијелима у селу одигране бројне партије заљубљеника у ову игру, те добију побједника. У екипи старих били су дједови и очеви, а за младе играју синови, унуци и покоји праунук.

- О овој селекцији строго се води рачуна. На тај начин у игру “увлачимо” младе да би они временом могли ову традицију преносити на своје потомке. То се тако ради из генерације у генерацију и зато се не памти од када се прстен игра у нашем селу - прича Јадранко О. Ујић, један од стандардних учесника финалне вечери који је дуго играо за младе, а сада брани боје старих Ујића.

Бранио сам, додаје он, али нисам одбранио.

- И ове, као и прошле, године побиједили су нас млади за које су играли Радош, Пеђа, Зоран, Бојан, Драган и Небојша, а нас старе предводио је Војко, који је дошао из Рогатице. Уз њега на поткривању и ћилењу били смо Милко, Раденко, Бране, Милорад и моја маленкост, уз појачање које смо имали у Нови Косорићу из сусједних Букрића - прича Јадранко.

Млади су, мора се признати, додаје Војко, били бољи.

- Боље су поткривали, али и ћилили, што је основ за добру игру прстена - каже капитен старих.

И овогодишње финално вече одржано протеклог викенда било је својеврсна атракција. Тон јој је давао гост из Букрића. Био је на страни старих, али им није много помогао ни у поткривању ни у ћилењу. Брзо су га млади прочитали. Иначе, већ од почетка квалитет је био на њиховој страни, што је жеља и циљ овог јединственог такмичења. Постали су нови-стари побједник овог занимљивог такмичења које је протекло уз здушно навијање и сочна добацивања, “љутње” након што се дигне погрешан поткривак или се не послуша приједлог саиграча и налети на пуну кад не треба.

Игра прстена не може проћи и без обавезних пратилаца, кафе и домаће мученице ракије, да би на крају услиједила и вечера. Кад играју у кућама по селу, све то обезбјеђује домаћин, а овдје у Зиличини, за разлику од других игара, ради утјехе платио је побједник. Ово незаборавно вече и такмичење имаће и свој наставак. Заказан је на истом мјесту идуће године до када, како поручују млади, стари морају промијенити тактику игре и напокон доћи до побједе.

СНАХЕ

Прстен у Подгају популаран је и код жена, које га играју често остављајући своје свакодневне, вечерње, послове предења и плетења. Ова древна игра освојила је и најмлађу снаху Ујића, Александру која је прошлог љета дошла у Подгај и уз супруга Радоша завољела и прстен.

- Иако га није играла са својима у Сокоцу, брзо је усвојила правила игре и екипи са којом игра доноси вриједне поене - прича Јадранко О. Ујић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.