За покретање процеса декарбонизације потребни жеља, струка и новац
САРАЈЕВО- Да би се у БиХ покренуо процес декарбонизације потребни су жеља, струка и новац, али тренутно ниједна од ових ставки није испуњена, закључак је анализе "Декарбонизација енергетског сектора у Европи: западни Балкан са фокусом на БиХ - произвођач црне енергије" аутора Амеле Јусуфовић.
Циљ анализе јесте предочити чињеницу да процес енергетске транзиције није једноставан и да ће у случају БиХ бити изузетно болан с обзиром да се 70 одсто енергије у овој земљи добија из фосилних горива и да је цијела једна грана привреде везана за руднике мрког угља и лигнита.
Јусуфовићева је навела да БиХ као земља претендент за чланство у ЕУ пред собом има низ обавезујућих споразума и декларација у сектору енергетске политике.
"Ако се на укупан постојећи дуг `Електропривреде БиХ` дода и извјесна могућност плаћања таксе на угљен-диоксид, која је неминовна од када је БиХ приступила Енергетској заједници, долази се до чињенице да је овакав енергетски сектор неодржив, да се урушава и притом трује своје грађане који су `лидери` по инциденци плућних обољења и карцинома", рекла је она.
Аутор анализе указује на то да БиХ знатно касни јер је тек на 20 одсто имплементираних обавеза Европске енергетске заједнице, те да се сходно Софијском споразуму обавезала заједно са осталим земљама региона на климатски неутралан регион до 2050. године.
"БиХ једина у региону има позитиван електоенергетски биланс. Процјењује се да тренутно користи само трећину хидропотенцијала за производњу електричне енергије. Оно што је значајно су и неискориштени потенцијали за енергије из обновљивих извора, попут вјетра и соларне енергије, енергију из биомасе", рекла је Јусуфовићева.
Она је подсјетила да је БиХ усвојила Акциони план за кориштење обновљивих извора енергије као и да према извјештају регионалне енергетске агенције из 2017. године ова земља има значајан технички потенцијал обновљивих извора енергије.
"Према тим подацима, БиХ соларни потенцијал је 2.963,7 мегавата, потенцијал вјетра 13.141 мегават и хидропотенцијал 6.110 мегавата. Експлоатација обновљивих извора енергије ће у будућности зависити од пада цијена појединих технологија и подстицајних механизама", навела је аутор анализе.
Иако БиХ има добру позицију из перспективе природних ресурса, подаци о количини ископаног угља и угља који се свакодневно сагоријева у термоелектранама најбоље говоре да енергија из обновљивих извора за власти ове земље и није баш неки приоритет.
"С обзиром на цијену ових технологија и лаку доступност угља као енергента не постоји изражена политичка воља да се на овим питањима ради пуно брже и приоритетније", навела је Јусуфовићева.
Она је указала да се у ЕУ процес декарбонизације предузима у оквиру борбе против климатских промјена и да захтијева снажне инвестиције.
"Угаљ, као енергент у ЕУ налази своје мјесто у диверзификацијском сценарију, те доприноси стабилности снабдијевања. Декарбонизацијом Европа јача своју економију и претпоставке за глобално тржиште енергетски ефикасних производа и услуга", рекла је Јусуфовићева.
Онлајн презентацију ове анализе организовала је "Спољнополитичка иницијатива БиХ" у сарадњи са Фондацијом "Фридрих Еберт" за представнике организација цивилног друштва, академске заједнице и надлежних институција, те резидентних амбасада и мисија у БиХ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
