Врата свог дома несебично отворило 18 хранитељских породица у Бијељини: Са срцем на квадрат брину о дјеци и одраслима
БИЈЕЉИНА - Хранитељство као облик социјалне заштите у Бијељини још није довољно развијено, али постоје породице које су то препознале и које свакодневно брину о дјеци и одраслима којима је њихова помоћ потребна, труде се да им надомјесте оно што им је живот одузео и измаме осмијех на њихово лице.
Малим, али истовремено крупним корацима у очима једног дјетета, бијељинске хранитељке пружају максимум воље, снаге и хуманости да нечији живот учине љепшим. О својој храбрости и пожртвовању веома мало причају, а и када то чине, не могу сакрити сузе у очима.
Једна од њих је и Стака Лазић, чија је хранитељска прича веома тешка и болна. Прије шест година се пензионисала и од тада се бави хранитељством. Она брине о једном лицу које има потешкоће у развоју и нема ближе сроднике. Истиче да му је потребна 24-часовна брига, али да је захвална на снази коју има и свему што може да му пружи.
- То је тежак посао који траје 24 сата, али причињава и велико задовољство. Покушавам да му надомјестим све оно што му је у животу фалило. Иако не зна да ми захвали, у његовим очима видим благонаклоност кад га нахраним, умијем и помазим - каже Стака која је већ пет година хранитељ одраслој особи са посебним потребама.
Не крије да овај посао има и лијепе и тешке тренутке.
- Он се никада није поиграо са другом дјецом, није изашао на улицу, никада није ходао, не може сам да једе, не говори. Једноставно, ускраћен је за све што пружа живот - каже ова хумана жена.
На подручју Семберије хранитељством се бави 18 породица. У бијељинском Центру за социјални рад истичу да у посљедњих десет година развијају хранитељство и да има простора да та област буде унапријеђена, о чему су јуче разговарали и са градоначелником Љубишом Петровићем.
- Сваки хранитељ и свако дијете имају посебну причу. Углавном се за хранитељство пријављују жене које имају посебна осјећања и такве жене свима шаљу позитивну поруку. Оне су спремне да жртвују своје потребе за добробит дјетета и одраслих особа о којима брину - рекла је Мила Стојановић из Центра за социјални рад.
Бијељини је потребно још хранитељских породица, додала је Стојановићева и позвала и остале грађане Бијељине, који су у могућности, да се прикључе овом хуманом дјеловању.
Први човјек града истакао је да је јучерашњи пријем потреба да се пружи подршка хранитељским породицама и пошаље порука да у својој борби за дјецу нису сами.
- Дјетињство које су та дјеца имала није било најсрећније, а хранитељи су успјели да га промијене, да им врате осмијех на лице, омогуће образовање и да имају све као њихови вршњаци који живе са биолошким родитељима. Хранитељи су људи који имају срце на квадрат и неће бити препуштени сами себи. Бијељина је срећна што их има и ми ћемо им и у материјалном смислу исказати већи степен подршке - рекао је Петровић.
Припадност
По дефиницији, хранитељство представља преузимање бриге о дјетету које нема родитеље или дјетету које из других разлога не може да живи у својој породици. То су препознале бијељинске хранитељке, које истичу да постоје дјеца чије је дјетињство скроз промијењено одсуством родитељске бриге о њима, а губитак породице и дома им је највећи извор патње.
- Овој дјеци није довољно обезбиједити кров над главом, њима је потребна породица да их воли и да јој припадају - поручују бијељинске хранитељке.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
