Војни кувар није изневјерио Ножичане
СРБАЦ - Ријетки су кулинарски мајстори који знају припремити војнички пасуљ као што то чини старина Раде Драгомировић из села Ножичко код Српца који је завршио курс кулинарства давне 1964. и од тада скувао на стотине хиљада литара овог јела, а протеклих пет година то је редовно чинио у родном селу, на дружењу под симболичним називом “Раде кува гра”.
Међутим, након готово шест деценија привремено је одложио куварску палицу, јер је три дана прије овогодишњег дружења сломио ногу и умјесто на “пасуљијади”, завршио у болници на операционом столу.
Предсједник удружења грађана “Моје Ножичко” Велимир Микулић каже да су донијели заједничку одлуку да не прекидају традицију, у чему их је подржао и Раде (81). Кренули су у потрагу за новим куваром, а избор је пао на Стеву Сабу из Пријебљега, некадашњег војног кувара. Имајући у виду да се тражио тањир више, нису погријешили.
- Одзив је био на нивоу претходних година и дошло је близу 200 мјештана, како оних који тренутно живе у селу, тако и других који су расути по свијету. Надали смо се до задњег тренутка да ће нам се и Раде придружити, барем својим савјетима, али је то било неизводиво. Поручио нам је да се, без обзира на то, окупљамо и веселимо, што смо и учинили надајући се да ће се брзо опоравити и бити с нама већ сљедеће године - каже Микулић.
Ово занимљиво дружење први пут је одржано 2017. године с циљем евоцирања успомена на прошла времена када је Раде, као некадашњи домар-послужитељ, у вријеме школског кроса служио пасуљ ђацима у шареним шољама од тврдог папира.
Микулић каже да су сви ишчекивали крос, који је одржаван једном годишње, само због пасуља и још му је у сјећању како су стајали у реду да дођу до своје порције.
- Драго ми је што се и данас многи враћају у Ножичко, након више година или деценија, само да би још једном осјетили онај исти мирис и укус који их враћа у дјетињство. Данашња омладина је ускраћена за тај доживљај, али радује ме што долазе са својим родитељима и надам се да ће барем на неки начин наставити традицију - рекао је Микулић.
Стево Сабо, који је преузео куварску штафету, каже да припрема разна јела од 1985. године, када је завршио угоститељско-туристичку школу.
- То је занат којим се цијелог живота бавим, а завршио сам и школу резервних официра у Љубљани. Кувао сам за војску, а задњи пут на обиљежавању 30. годишњице србачке бригаде, када сам припремао пасуљ у казану од 300 литара. Спремао сам јела и за предсједнике, владику и друге јавне личности, али и за разна весеља - рекао је Сабо.
Међу онима који су се одазвали позиву завичаја био је и специјалиста максилофацијалне хирургије Универзитетског клиничког центра РС Марио Миздарић, који води поријекло с мајчине стране из Ножичког.
- Кад год сам у прилици, дођем у родно село јер ко заборави своје коријене, тај заборавља самог себе. Како године пролазе, веза са завичајем постаје све јача. Волим срести старе пријатеље на овако необавезан начин јер се евоцирају успомене и прораде емоције - рекао је Миздарић.
Удружење
Удружење грађана “Моје Ножичко”, које је организатор дружења, броји близу 300 чланова. Да би неко постао члан, треба да води поријекло из овог села, да је живио у њему најмање пет година или да је неко од супружника поријеклом из Ножичког.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
