Вода из камена оживљава оранице у Херцеговини

Ратомир Мијановић
Вода из камена оживљава оранице у Херцеговини

Требиње - Градњом хидротехничког система на подручју Требињског поља готово 1.100 хектара обрадиве површине добиће инфраструктуру за савремено наводњавање, а мјештани широког приградског и сеоског појаса, од Засад поља до Кременог Дола, услове за интензивнији развој пољопривреде.

Пројектант идејног рјешења из предузећа "Хидроелектране на Требишњици" Душко Вујовић каже да је ријеч о најзначајнијем систему за наводњавање изграђеном посљедњих година у Херцеговини.

- Територијално, систем за наводњавање покриће компактну цјелину обрадивих површина од Засад поља до Кременог Дола - каже Вујовић и додаје да ускоро креће прва, најзахтјевнија фаза пројекта, која ће коштати 5,3 милиона КМ, а подразумијева градњу двије пумпне станице, резервоара, те десетак километара транспортног цјевовода.

Наредна фаза предвиђа уградњу секундарне мреже.

- Најстарија гравитациона метода површинског наводњавања, за коју су коришћени земљани или бетонски канали, биће замијењена најсавременијим методама наводњавања под притиском - истакао је Вујовић.

Реализацијом пројекта, захваљујући додатним количинама воде из Требишњице преко пумпне станице у Засад пољу, надомјестили би се и недостаци система у Мокром пољу.

- Проблем је редовни годишњи ремонт система ХЕ на Требишњици, због којег у просјеку двадесетак дана годишње тунел остаје без воде. Нема ниједне пољопривредне културе која може да издржи толики сушни период - истиче он.

Вујовић каже да ће мјештани имати бројне предности.

- Новим системом корисници ће имати могућност да на затварачу добију воду, да искористе све предности наводњавања "кап по кап", те да употребљавају разне врсте прскалица или методу субригације за културе које то захтијевају, али ако баш желе и да гравитационо натапају парцелу - појашњава Вујовић.

Градњом система сва домаћинства на овом потезу добиће техничку воду, која је квалитетнија за наводњавање пољопривредних површина од хлорисане воде за пиће, што ће уједно, појашњава Вујовић, значити и "штедњу" воде из градског водовода за потребе нових потрошача. Напомиње да се уз водоводне планирају и цијеви за интернет, кабловску телевизију и телефонију, што ће мјештанима приградских и сеоских насеља омогућити боље услове живота.

Са друге стране, и на удаљенијим подручјима града Требињци се удружују како би побољшали водоснабдијевање. Тако је значај наводњавања ораница ујединио мјештане пет села који су формирали Удружење корисника воде "Завође" и властитим снагама још 2015. почели градњу цјевовода. Прикључење техничке воде очекују у прољеће догодине, а предрачунска вриједност овог пројекта је 580.000 марака.

Упркос позним годинама, Миленко Анђелић (80) не пропушта радне акције. Он вјерује да ће млађи оживјети оранице.

- Ја нећу, вјероватно, много користити, али редовно учествујем у акцији коју воде мјештани како би млађи ратари имали што боље услове за рад - рекао је Анђелић.

У "Завођу" истичу да је дужина транспортног цјевовода девет километара, а до сада је положено око пет километара цијеви.

- Без воде нема живота, а радне акције и овај пројекат су примјер слоге народа - каже мјештанин Гојко Драшковић.

Жељко Милановић, који је такође члан удружења "Завође", сматра да ће градњом новог система многи имати користи.

- Обновио сам имање и почео да се бавим се сточарством. Захваљујући овом пројекту моћи ћу да се више посветим пољопривредној производњи - казао је Милановић.

Финансирање

Душко Вујовић је појаснио да би нови систем користио хидропотенцијал ХЕ "Требиње 2" путем водозахвата на тунелу за Плат, а нова пумпна станица у Засад пољу служила би за допуњавање система водом из корита Требишњице.

Носилац пројекта је град Требиње, "Хидроелектране на Требишњици" су обезбиједиле водопривредне дозволе и пројектну документацију. Важност пројекта је препознало и ресорно министарство, које је градњу система укључило у кредитни програм Свјетске банке. Министарство ће посредством Свјетске банке обезбиједити 85 одсто средстава, а 15 одсто град Требиње.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана