Владимир Мијаиловић сабрао тридесетогодишње ловачко искуство: Дивље свиње нишанио од јужне Африке до Таџикистана

Дејан Јовичић
Владимир Мијаиловић сабрао тридесетогодишње ловачко искуство: Дивље свиње нишанио од јужне Африке до Таџикистана

СРБАЦ - Дивља свиња је у све већој експанзији на овим просторима, а разлог за то су повољни терени и одлични станишни услови, уз обиље хране и укрштање са популацијама домаћих свиња, ријечи су магистра пољопривреде Владимира Мијаиловића из Београда, који иза себе има ловачку каријеру дугу више од 30 година.

Мијаиловић, који вуче коријене из Ножичког код Српца, објавио је своју другу књигу “Лов на дивље свиње”, а прва промоција одржана је ових дана управо у Српцу пред бројним ловцима из цијеле бањалучке регије.

У књизи је сабрао вишедеценијско искуство лова на дивље свиње у области ријеке Лимпопо у Африци, француском Шампању и Корзици, румунским Карпатима, Волги у Русији, Таџикистану, као и ловиштима у Сјеверној Македонији, Хрватској, Словенији и Републици Српској.

Истиче да ће то бити корисно штиво свим ловцима, а нарочито почетницима, будући да је литература о ловству прилично оскудна на подручју бивше Југославије.

- Обухватио сам лов од равнице до брда и побрђа са свим расама паса које су присутне на територији Српске и Србије, мале тајне о начинима прихране и избор оптике и муниције, уз кратке и ефективне репортаже о искуствима ловаца са ових подручја. Само за један дан, од изласка књиге у штампарији у Крагујевцу, путујући до Београда продао сам 100 примјерака, што довољно говори колико интересовање влада за ову литературу - рекао је Мијаиловић.

Ловио је дивљач на више континената и прошао ловишта “од Африке до Сибира”, како гласи назив његовог књижевног првенца објављеног прошле године, али љубав према лову дивљих свиња се најкасније родила.

- Раније су ме више занимали срндаћи и друга висока дивљач, посебно сибирски срндаћи и јелени. Међутим, како је вријеме пролазило постао сам страствени ловац на дивље свиње, што сам остао до данашњег дана, а један од разлога је био тај да је у ловишту Рит код Београда њихова популација нарасла до невјероватног броја - рекао је Мијаиловић.

Посебан одјељак у књизи посветио је ловцима у родном Српцу и кровном савезу у Српској, који броји око 20.000 чланова и 105 чланица, истичући да се дивље свиње лове у врхунским условима а њихова бројност је одлична у већини ловишта.

Директор Ловачког удружења “Срна” из Српца Горан Савановић каже да се дивља свиња вијековима налази на територији србачке општине, а њен капацитет је ове године изнад планираног.

- Србац се некад звао Босански Свињар и једини је у Српској који на грбу има дивљу свињу. Због велике бројности могућа је већа штета ове године што ћемо покушати спријечити њиховим храњењем како бисмо их задржали у шуми - рекао је Савановић.

Србачки ловац Жарко Влајинић ловом се активно бави од 1997. године и до сада је уловио двије дивље свиње тежине 146 и 40 килограма.

- У тим тренуцима тресао ме је адреналин, али сам их успјешно одстријелио, чему је допринијела и добра ловачка секција из Разбоја Љевчанског, чији сам члан. За добар лов најпотребнији је добар пас, а затим мир, тишина и стрпљење, нарочито ако се лови на чекама - истакао је Влајинић.

Рецепти

За истинске гурмане Владимир Мијаиловић је у својој новој књизи припремио и бројне рецепте за јела од дивље свиње, а посебну пажњу привлачи филе у сосу од бијелог вина на начин моје супруге, који она успјешно припрема годинама. За наредну годину планиран је излазак нове књиге која ће бити посвећена лову на срндаћа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана