Вјерски туризам нова шанса Рогатице

Директор Туристичке организације општине Предраг Ујић каже да је већина од шест српских православних цркава и спомен-капеле у Рогатици и Старом Броду све посјећенија.

- Ту је и католичка црква, Шуџаудинова џамија и много других џамија широм општине - каже Ујић.

Једна од најпосјећенијих јесте црква Свете Тројице која датира из давне 1886. године. Позната је по томе што је у дио њених добро видљивих зидова уграђен средњовјековни стећак са натписом и плоча из римског доба.

Уз то, овај свети храм за вријеме својих 136 година постојања прихватио се благодети савременог доба. Добио је струју па уз остало, његово звоно не позива вјернике на молитву на стари начин - конопцем и звонаром коме је то био основни задатак. Ту је и подно гријање, али и ЛЕД освјетљење.

Доста година сакупила је и католичка црква посвећена Марији Помоћници. У добром је стању гледано са стране, али се за молитве врло ријетко користи, јер у Рогатици нема католика.

Ту је и Шуџаудинова или Чаршијска џамија која датира из 16. вијека. Тврди се да је задужбина неког војсковође званог Шуџаудин. Страдала је добрим дијелом у посљедњем рату, а нови сјај, захваљујући донацији истанбулске општине Беледија, поново је добила 2007. године.

Бисер вјерског туризма у Рогатици свакако би могле бити Црквине и храм Светог Јована Крститеља. Легенда казује да је ријеч о локалитету на коме је био љетниковац са црквом задушницом српског краља Драгутина Немањића из 13. вијека. Са окупацијом коју је извршила Осмалијска империја љетниковац и црква су нестали, али је у народу овог краја остала навика саборовања уз Ивањдан 7. јула и Усјековање главе Светог Јована Крститеља 11. септембра.

Посјетиоци Црквина се од 2015. могу помолити Богу у новој, рариретној цркви гдје на богослужење долазе многи вјерници, али и други знатижељници који могу уживати и у чарима љепоте коју нуди ово мистично мјесто у стољетним шумама Деватека и легендарне Видове горе.

На масовнију посјету Црквинама утицало је и прошлогодишње довођење струје у храм, а права туристичка процват очекује се након што дође и асфалт до овог мјеста које се налази између села Рађевићи и Бабљак.

То би требало да се деси већ током ове године, јер је модернизација уз асфалтирање макадама Кланчић - Црквине, у дужини од 1,5 километара, у плану Шумског газдинства “Сјемећ” које газдује шумама у и око Црквина.

Значајно мјесто у будућем вјерском туризму у Рогатици има црква Светих апостола Петра и Павла на Борикама, која ове године обиљежава 111 година од освећења.

Занимљиво је, рече парох ове цркве, јереј Драган Јовић да иконостас овог храма изазива посебно дивљење и респект.

- Урађен је у радионици Николе Ивковића у Новом Саду 1935. године у дрвету техником имитације мермера и он и данас, као својеврсни уникат, након толико година и два рата које је преживио, блиста пуним сјајем - казује Јовић.

Пажњу мјештана али и туриста све више привлаче и спомен-капеле у центру ове локалне заједнице и селу Стари Брод. Прва чува сјећање на 291 погинула борца у Одбрамбено-отаџбинском рату, а друга на 6.000 недужних жртава које су у прољеће 1942. године убиле усташа злогласне Црне легије Јуре Францетића и домаћег “цвијећа”, највише комшија муслимана из околних села Старог Брода у општини Рогатица и Милошевића у општини Вишеград.

Икона Богородице

Црква Светих апостола Петра и Павла на Борикама преживјела је трагедије као и народ овог краја. Икону Богородице са Исусом Христом 1941. године усташе су распориле бајонетом и пробиле пушчаним метком. У више наврата било је иницијатива да се она рестаурира, али је на иницијативу митрополита дабробосанског Владислава одлучено да остане у таквом стању као својеврсно свједочанство вандализма у једном тешком времену по српски народ. Нажалост, нова генерација свештеника, можда и не знајући за аманет митрополита Владислава, није испоштовала његов завјет па је ова икона репарирана, а налази се са десне стране од излаза из иконостаса.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.