“Веселе машине” радиће на Мајевици пуном паром
УГЉЕВИК - Воћари са Мајевице, за разлику од колега из Лијевча поља и Крајине, задовољни су овогодишњим родом и квалитетом шљиве, а с обзиром на то да је већина домаћина већ обрала воћке, спремне су и “веселе машине” за печење чувене ракије, за коју купаца никада не мањка.
У мајевичком крају не постоји домаћинство које у подрумима не чува плетаре домаће шљивовице, па се тако домаћини радују покретању казана јер печење ракије није само посао, већ традиција која окупља породицу и пријатеље.
Традиција узгоја аутохтоних сорти шљиве одржала се упркос бројним изазовима, а произвођачи кажу да најбољи род дају стенлејка и пожегача. Угљевик се данас сврстава међу највеће произвођаче шљиве у Српској, а процјењује се да у овој локалној заједници има око милион стабала ове воћке.
- Угљевик је познат воћарски крај захваљујући вриједним домаћинима, њиховом раду, искуству и знању, али и климатским приликама, јер овдје шљива доспијева нешто раније у односу на друге крајеве - каже начелник општине Угљевик Василије Перић.
Ове године и временски услови ишли су им наруку, а иако су убрали нешто мање плодова у односу на претходне године, квалитет није изостао. Већина производње завршава на домаћем тржишту, али постижу се и добри резултати у извозу, посебно на европском тржишту.
Један од највећих произвођача у Српској Дарко Милошевић из Тутњевца код Угљевика познат је по својим засадима.
- Дио производње пласирамо на домаћем тржишту, док одређене количине извозимо. Годишња производња је око 200 тона - каже Милошевић.
И воћари у сусједним Лопарама задовољни су квалитетом.
- Ове године шљива је добро родила, нису биле велике количине, али квалитет није изостао. На овим просторима људи се озбиљно баве производњом воћа - рекао је представник Дестилерије “Епоха” из Лопара Бојан Џувелековић додајући да могу произвести око 15.000 литара ракије.
Помоћ
Надлежни у Угљевику одавно су препознали добре природне предуслове за производњу шљиве па из године у годину издвајају и новац за подизање засада, али и побољшање пратеће инфраструктуре у селима.
Поред општинских издвајања, воћари могу да рачунају и на републичке подстицаје. Ресорно министарство субвенционише воћарску производњу, капитална улагања, као и засад новог воћа до 30 одсто од укупног улагања.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
