Велики јубилеј бањалучког хора “Врапчићи”: Три деценије на крилима дјетињства

Круна обиљежавања 30 година постојања овог дјечијег хора, насталог у вихору рата, биће свечана академија, која ће сутра бити одржана у Банском двору у Бањалуци са почетком у 19 часова. Претпразничну атмосферу додатно ће подгријати музички времеплов уз монографију са свим “врапчићима”, чије пјесме се користе и у уџбеницима.

За овај догађај, прича руководилац хора Бранислав Ђаковић, познатији као чика Бане, припремали су се данима, јер није једноставно толике године рада сажети у један догађај. Дечји хор “Врапчићи” је, с поносом наставља причу, нешто најљепше и најдрагоцјеније што Бањалука и Република Српска имају већ 30 година.

- Хор је основан 1993. године у Бањалуци, а била је то мисионарска идеја композитора Валерија-Вање Гајића, а ја сам му се придружио. На тај начин смо жељели да малишане колико-толико заштитимо пјесмом и игром од суморне стварности - присјећа се Бане, истичући да су “Врапчићи” до сада објавили око 80 пјесама, снимили четрдесетак спотова и издали три пјесмарице.

Те пјесме, додаје он, пјевају и слушају широм региона.

- Прва пјесма коју су “Врапчићи” снимили била је “Пети Б”, затим “Кад би деци”, те “Исидора” и многе друге - казао је Бане, који заједно са дугогодишњим диригенткињама Смиљаном Мамић и Биљаном Лолић увелико кује планове за наредну годину, када ће свјетлост дана угледати нови албум са још десет пјесама у режији овог хора.

У фебруару планирају да распишу и аудицију за нове чланове који ће бити распоређени по групама, јер за овај хор влада велико интересовање.

- Све у свему, очекује нас година пуна путовања, концерата, снимања и гостовања. Своју мисију настављамо. Да пјевамо, плешемо, ширимо радост и добре вибрације - поручује Бане.

Дјетињства и времена проведеног у овом хору са сјетом и поносом присјетила се и Бањалучанка Исидора Билановић, која се “Врапчићима” придружила 1997. године, тачније када је имала четири године.

- Ја сам имала своју пјесму “Исидора”. Тадашњи текстописац Вања Гајић је примијетио када су ме мама и тата доводили на пробе моју приврженост тати и ту обострану љубав. То му је било јако симпатично, због чега се одлучио да напише пјесму “Исидора”, у којој је тема да је мене тата родио - присјећа се она.

Чика Бане ју је, наставља она, често стављао поред клавира да пјева.

- Толико сам била одушевљена тим великим клавиром и музиком да сам се и уписала на клавир у музичкој школи - испричала је Билановићева.

Посебно јој је, каже, остала у сјећању анегдота са снимања пјесме “Исидора”, када није хтјела да сними посљедњу строфу.

- Чика Бане је потом отишао да купи велику чоколаду. Након што сам видјела ту чоколаду, са задовољством сам снимила посљедњу строфу. Ту анегдоту је и испричао на мом вјенчању, послије чега смо пјесму отпјевали након 20 и више година - казала је Исидора, која ради као љекар на дјечијој хирургији.

Признања

Према ријечима Бранислава Ђаковића, на свечаној академији “Врапчићи” ће захвалити свим пријатељима који су их, каже, пратили све те године.

- Признања у виду плакете уручићемо нашим ауторима композиција, члановима који су најдуже пјевали, између осталог, захвалићемо и “Гласу Српске” који нас је све вријеме пратио те институцијама које су биле уз нас - казао је Бане.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.