Васкршњи обичаји и вјеровања код Срба: Празник породичне радости и новог живота

У дугој хришћанској традицији прославе овог празника развили су се и очували обичаји који, према народном вјеровању, доносе срећу, здравље и благостање читавој породици.

Етнолог у Музеју РС Данијела Ђукановић наглашава да су обичаји о Васкрсу послије божићних најзначајнији у српском народу.

- За разлику од многобројних божићних обичаја који су се примјењивали а који се и данас примјењују у традицији нашег народа, обичаји о Васкрсу се примјењују у знатно мањем броју - рекла је Ђукановићева. 

Васкршње славље

Када сване дан Васкрсења Христова, из свих православних храмова чују се звона која јављају долазак великог празника.

Домаћин са својом чељади одлази у цркву на свету васкршњу литургију. Послије службе, народ се међусобно поздравља ријечима: "Христос васкрсе!" и "Ваистину васкрсе!". Тај поздрав користи се све до Спасовдана.

Када дођу из цркве кући, сви се укућани међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе. Домаћин онда пали свијећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, предаје неком млађем кадионицу и овај кади цијелу кућу и читају се молитве. Ако не умије да отпјева васкршњи тропар, домаћин наглас чита "Оченаш".

Послије заједничке молитве, поново, сви једни другима честитају Васкрс и сједају за свечано постављену трпезу. На столу стоји украшена чинија са обојеним јајима.

Васкрсу претходи велики васкршњи пост у трајању од седам седмица и први мрсни залогаји су васкршња јаја.

Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тада настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче. Туцање јајима један је од најстаријих васкршњих обичаја. Тај се обичај још назива и "борба јајима", јер један "борац" изазива другог те се они "туцају јајима" све док некоме не пукне љуска. Побједник је онај чија је љуска остала неоштећена. Оваква такмичења организују се и у портама цркви након литургије или на другим пригодним мјестима.

Тога дана, ако гост дође у кућу, прво се дарује обојеним јајетом, па се онда послужује осталим понудама.

Васкрс се слави три дана. Први понедјељак послије Васкрса зове се побусани понедјељак. Тога дана, према народном вјеровању и обичају, треба побусати гробове умрлих сродника бусењем са зеленом травом. У неким крајевима, овај дан се обиљежава као и задушнице. Наиме, излази се на гробља, пале се свијеће, уређују гробови и свештеник обавља парастосе и помене за покој душа покојника. Тај дан се износе обојена васкршња јаја на гроб, и потом дијеле сиротињи.

 Велики петак

Најзначајнији празник прије самог обиљежавања Васкрса је Велики петак. Велики петак је најтужнији дан у години јер је на тај дан Исус Христос разапет на Голготи.

Од Великог четвртка па до Васкрса не звоне звона у црквама већ се удара клепеталима о даску. На Велики петак најстроже се пости. На овај дан, када се слави успомена на Христово распеће, у православним храмовима, поподне се износи плаштаница (платно на коме је приказано полагање Христово у гроб), коју верници цјеливају све до Васкрса. Плаштаница се поставља на посебно украшен сто, испред олтара. У неким крајевима, обичај је да се вјерници након цјеливања плаштанице, провлаче испод стола на који је положена плаштаница.

Ђукановићева напомиње да се у народу тога дана не игра и не пјева.

- Тога дана обично се боје јаја за Васкрс. По народном вјеровањима и обичајима јаје је од памтивијека представљало симбол живота и плодности. У неким крајевима важило је вјеровање да ће се породиља лакше породити ако провлачи кроз кошуљу јаје, а у неким крајевима су на Васкрс избјегавали носити црвена јаја сточарима да се не би стока клала и крварила - објаснила је Ђукановићева.

Наглашава да се бојење јаја сматра светом радњом и њему се приступа са побожношћу и чистотом.

- Оно је било обиљежено и обредном нормом којом се одређује дан или доба дана када се боји јаје и ко може да боји јаја. Најчешће је то била стара жена или млада дјевојка - рекла је Ђукановићева.

Истакла је да је прво јаје обавезно бојено црвеном бојом.

- Црвена боја је одувијек означавала плодност напредак и берићет. У неким крајевима васкршња јаја су бојена само црвеном бојом и сматрана су атрибутом Васкрса. Прво обојено јаје назива се чуваркућом, јер се вјерује да оно има моћ да штити кућу и чељад. И сам назив чуваркућа има симболично значење, јер нам говори да чува укућане и стоку од болести и сваког зла, па је понекад сматрано да има чак и магијску моћ. Ово јаје се обично чува до наредног Васкрса. Сматрано је да, ако неким случајем ово јаје пукне, то предсказује несрећу у кући - каже Ђукановићева.

Шарање јаја

Међу бојама, при бојењу и шарању јаја, обично доминира црвена, а она се раније добијала од броћа.

- Поред броћа да би се добила црвена боја понекад су коришћени руј, метвица, шљивова кора, кора од нара, трешњева и јаворова кора. Поред црвене боје јаја су бојена и у жуту и тамноплаву боју. Жута боја добијала се из разног лишћа: млечике, луковине, коприва. У неким крајевима омиљена је зелена боја као симбол природе и раста. Она се најчешће добијала помоћу сјемена коприве и коријења патлиџана - рекла је Ђукановићева.

Објаснила је да се, по завршетку бојења, још врућа јаја обришу крпом натопљеном уљем како би боја била живља и јаја добила сјај. Напоменула је да су у неким крајевима прије самог бојења јаја прана у млакој води, негдје у сланој.

Шарање има далеко краћу традицију од бојења јаја, а Ђукановићева напомиње да је шарање посебна умјетност коју су жене преносиле са кољена на кољено.

- Постоји више начина шарања, а васкршња јаја најчешће су орнаментисана биљним и геометријским мотивима - навела је Ђукановићева.

Технике шарања

Восак

Танким слојем воска прекрити површину која не треба да се обоји, па се послије бојења восак скине при чему остану бијеле шаре. Шарање воском ради се помоћу специјалне шараљке која се зове шаралица, писаљка и слично.

Листићи

Јаја се шарају и помоћу природних листића и цвјетића најчешће дјетелине. Уљем или бјеланцетом листићи се прилијепе за јаје које се потом стави у танку чарапу, а затим кува у жељеној боји. Након бојења чарапа и листићи се склоне, а површини на који су били залијепљени остаје бијела боја.

Скидање боје

Шаре на јајима могу се постићи и обрнутим процесом. Комплетно јаје се обоји у жељену боју и након тога  скида боја. То се ради ножићем, бритвом или неким другим тврдим предметом којим се боја саструже.

Сјенке за очи

Ова техника ради се седефастом сјенком за очи, четкицом или тапкањем прстима. Четкицом или прстом умоченим у воду сјенка се лаганим тапкањем наноси на јаја да се добије прашњави ефекат и мермерни изглед.

Мраморна

Љуске црног или бијелог лука исјецкати на комаде. Јаје поквасити, уваљати мало у љуске и умотати у алуминијумску фолију или у танку најлон чарапу. Кувати у шерпи са бојом.

Облици

Изрезати чвршћу лепљиву траку на тракице, тачкице, квадратиће, троуглиће, цвјетиће, слова, па лијепити по куваним јајима. Ставити их у најлон чарапу и бојити у жељеној боји.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.