Успаване задруге одлазе у историју
Бањалука - Више од 60 одсто пољопривредних задруга у РС не ради, због чега ће њихова имовина бити стављена на располагање локалним заједницама с циљем развоја пољопривреде и руралних подручја.
Ово су истакли у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, нагласивши да упркос томе што у Српској има велики број задруга, значајни помаци у развоју пољопривреде за сада изостају. Нагласили су да многе задруге постоје само на папиру, немају пословне идеје, не спроводе активности, а приходе остварују само по основу издавања имовине у закуп.
- У РС је регистровано 310 задруга, од чега је само 81 пословно активна, док преосталих 229 не ради двије и више година, а неке уопште нису покретале посао од оснивања. У 19 се може обавити ревитализација пословања, док њих 210 треба избрисати из судских регистара - рекао је портпарол Министарства пољопривреде Александар Мацановић.
Он је истакао да ће министарство убудуће бити усмјерено искључиво на рад и развој задруга које су пословно активне, док ће од нерентабилних тражити да имовину ставе на располагање Задружном савезу, односно јединицама локалне самоуправе, како би развој пољопривреде и села ишао брже и масовније. С тим приједлогом се сложила и Влада РС усвајајући информацију о стању пољопривредног задругарства.
- Да бисмо трајно ријешили питање статуса неактивних задруга како се њихове обавезе не би увећавале, морамо наћи новац за покретање стечајног поступка, нарочито код задруга које имају имовину - прича Мацановић.
Он је додао и да ће ревизори Задружног савеза морати утврдити имовину задруга које уђу у стечај или ликвидацију како не би дошло до отуђења непокретности.
Предсједник Задружног савеза РС Рајко Кулага каже да велики број тих задруга нема ни контакт особе, а камоли нешто друго, што шаље лошу слику о задругарству Српске.
- Имамо информацију да имовину таквих задруга користе правна и физичка лица која немају везе са задругарством и пољопривредом, зато у тој области треба увести реда - каже Кулага и наводи да задруге гомилају обавезе које не исплаћују држави, те да постоје случајеви да, иако задруге не раде, обрачунавају личне дохотке радника.
Слободан Петровић из пољопривредне задруге "Агромилк" из Братунца нада се да ће напори министарства на гашењу неактивних задруга уродити плодом.
- Пољопривредници који хоће да раде сада су "таоци" имовине тих задруга које само узимају закуп од издавања земљишта ни не покушавајући да остваре производњу. Удруживање пољопривредника у задруге поспјешује наш рад, јер заједно радимо на промоцији производа, рјешавању проблема, изласку на тржиште. Наступајући самостално мало шта можемо да промијенимо - каже Петровић.*
Подстицаји за задруге
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде у континуитету обезбјеђује подршку за рад задруга, али велики број њих због недостатка идеја и административних препрека не подноси захтјев за остваривање подстицаја.
- У 2013. години задругама смо исплатили око 397.000 КМ, 2014. године 373.547 марака, а прошле 450.000 КМ. Годишње издвајамо и 50.000 марака за спровођење задружне ревизије - рекао је Александар Мацановић.
Задруге у бројкама
Неактивних задруга 229
Активних задруга 81
Број задругара 1.842
Број коопераната 4.135
Запослени у задругама 464
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
