Унске лађе и мирис липе маме у Нови Град

Милијана Латиновић
Foto: Туристичка организација Новог Града

НОВИ ГРАД - На ушћу Сане у Уну, подно Грмеча и Козаре, смјестио се Нови Град, општина коју је природа даровала бистром водом, зеленим гајевима и плодном земљом који привлаче путнике намјернике да се легендарном унском лађом отисну смарагднозеленом ријеком и доживе јединствену авантуру умивену мирисом липе.

Жубор Уне, која носи епитет краљице ријека у бившој Југославији, са бројним слаповима и брзацима одувијек је привлачио посјетиоце из свих крајева свијета на сјевер Српске, у Нови Град, општину којој је нетакнута природа ас у рукаву када је ријеч о туризму.

Ова, по много чему јединствена ријека у Европи, добила је име од старих Римљана, који су, угледавши први пут њену живописну љепоту и чувши жубор њених слапова, узвикнули: “Уна”, што у преводу значи, једна, једина или јединствена. Препознатљива је по великом броју седри, слаповима и жубору који је најљепша музика за уши.

У Туристичкој организацији Новог Града истичу да је понос ове општине вожња унском лађом, која је јединствен бренд који плијени пажњу туриста из цијелог свијета.

Сат вожње лађом за три особе кошта 20 марака, а лавина осјећања која преплаве душу нема цијену и тешко се ријечима може описати.

- Оно што је за Бањалуку дајак чамац, за Нови Град је унска лађа, која има дугу традицију. Годинама је мијењала свој облик, који се прилагођавао условима на ријеци. Много је седре, слапова и брзака и широки пловни објекти не могу да савладају дивљину ријеке. Унска лађа је дугачка четири метра и у горњем дијелу широка метар. Може да превози до пет особа. У давна времена за вожњу унске лађе коришћен је штап, као код дајак чамац, са њим се одбачало, све до појаве весла. С обзиром на модернизацију у свим сегментима, данас унске лађе углавном покрећу мотори јачине до шест коња - испричао је за “Глас Српске” директор Туристичке организације Нови Град Небојша Тодић, додавши да се за интернационалну манифестацију “Уна регата - лађом низ Уну” надалеко чуло па у чарима ове ријеке сваке године уживају посјетиоци из Мађарске, Њемачке, Шведске, Холандије и других европских земаља.

Тодић истиче да посјетиоци могу да уживају у шетњи кејом, који је украшен мирисним липама и дрворедом кестена.

Осим уживања на ријеци, ова општина посјетиоцима нуди благодети љековите термоминералне воде у Спортско-рекреативном центру “Љешљани”. Љековитост бање “Љешљани” сеже још из римског периода, а доказ о њеној првој примјени датира још из давне 1878. године, када су Аустроугари први пут тестирали ову воду у Бечу. Писаних докумената о љековитости воде нема, али у народу постоји неколико легенди.

Једна од њих каже да је сељак имао коња којег је напала нека страшна кожна болест. Како је он, као и већина становништва био сиромах, није био у могућности да му пронађе било какав лијек па га је на своју велику тугу пустио на милост и немилост шумама Поткозарја. Лутајући тако кроз шуму, коњ је, каже легенда, наишао на извор воде Љешљани и након неког времена вратио се свом господару жив и здрав.

Директор бање “Љешљани” Љубомир Клинцов истиче за “Глас Српске” да ова љековита вода помаже у регулацији баланса киселости организма, односно може и да се пије, осим што помаже у лијечењу псоријазе и других кожних обољења.

- Смјештајни капацитети су скромни, али удобни и од првог дана ове године како смо обезбиједили смјештај сви капацитети су константно попуњени. Цијене су прихватљиве, а уз туристичке ваучере које даје Влада РС гости за веома мало новца уживају у благодетима природе у њедрима Козаре - рекао је Клинцов и позвао становнике Српске да посјете овај центар и доживе Нови Град и све његове природне љепоте.

 Национални споменик

Небојша Тодић је рекао да посјетиоци имају прилику да обиђу и градску вијећницу у Новом Граду, која је проглашена националним спомеником БиХ. Саграђена је 1888. године и убраја се у ред најскладнијих грађевина у земљи. У тој згради данас се налазе Музеј и Туристичка организација општине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана