Умјетност у боци - Младен Радовић из Шамца израђује посебна умјетничка дјела

Радовић објашњава за Срну да је дуго желио да свој таленат усклади са временом, али му обавезе нису дозвољавале, а да је данас коначно је испунио своју животну жељу.

"Задовољан сам не толико материјално, него зато што радим нешто што је лијепо за човјека, што ме испуњава и смирује. За овај посао треба доста воље и живаца и смисла и телента и свега што то прати.

Своја дјела поклањам, а понешто и продам. Радим нешто чиме сам испуњен и задвољан као личност", каже Радовић, подсјећајући да је овај посао почео да ради прије четири мјесеца.

Он напомиње да овај посао, као и сваки други, има своја правила.

"Лакше радити са боцама које су пљоснате, које имају равне површине. За боце које су обле, заобљене и елиптичне треба посебна техника, јер то што се уноси мора бити фиксирано.

У принципу радим ствари од дрвета и то липе која је најприкладнија, мекша и најзахвалнија. Такође, радим и од од дрвета јабуке, трешње, а није искључен ни храст. Међутим, та врста дрвета је много тврђа и незахвалнија за рад.

Црногорично дрвеће не долази у обзир зато што оно код стављања у флашу и сипања ракије ферментира и испушта смолу па стално долази до бојења ракије и губљења њеног окуса и мириса", објашњава Радовић за Срну.

Он напомиње да је прво изабрао да ради крст, и то најсложенији. Ради га из шест дијелова - сви елементи се морају исјећи размјерити изван боце и када се све то испроба, састави и провјери, онда се поново све расклопи.

"Када се опет склопи у боци - онда се користи посебна техника која није ништа посебно, а зове се `варење ракијом`. Сваки спој се натапа природном ракијом или, како кажу, `бари`. Послије, када се дрво осуши, оно попуни лежишта. Фактички доживотно траје" , наглашава Радовић.

Он користи "цмц ласер" када ради иконе у флаши и разне ликове те постере, спортске реквизите...

"У принципу, то није то нека велика наука, али тражи прецизност, идеју, осјећај за дизај, осјећај за смиреност", каже Радовић Срни и напомиње да постоје посебни алати и пинцете са којима је много лакше радити.

"Могу са хватаљкама да купим предмете, преносим на мјеста гдје треба да се поставе. Све што урадим је ручни рад, све је оргиинално, нема хемије", наглашава овај мајстор.

Све се склапа дио по дио због грлића флаше, који је у просјеку центиметар до два. Ништа се не може склопити од два - три дијела па убацити да би ишло брже.

Први предмет који је Малден Радовић урадио био је крст у боци, а затим је кренуо да ради сложеније послове.

Радовић напомиње да на овом подручју нема пуно људи који се баве овим ручним радовима.

Он истиче да је за боцу урадио и постер "Косовског боја", као и "Тајне вечере"...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.