Укус војничког пасуља враћа у давна времена

На традиционалном дружењу “Раде кува гра”, које је у недјељу организовало удружење грађана “Моје Ножичко”, окупило се више од 200 некадашњих и садашњих мјештана и пријатеља овог села, од којих су многи похађали подручну школу у вријеме када је Драгомировић, као домар-послужитељ, дјеци у вријеме школског кроса дијелио пасуљ у шареним шољама од тврдог папира.

Врсном мајстору није било тешко да се, и поред нарушеног здравља, и ове године прихвати куварске палице и четири сата проведе поред казана у којем се крчкало чак 270 литара пасуља. Каже да му је било тешко стајати, јер је прије неколико година сломио ногу, али успио је издржати и припремити више од 400 порција, очекујући да ће и овог пута многи тражити тањир више, што се и обистинило.

- За припрему ми је требало 25 килограма пасуља, десет килограма кобасице, осам килограма ребара, затим сува сланина и други састојци. Држим се старог рецепта и немам неке посебне тајне у припреми. Важно је да буде једна врста пасуља и најбољи је “курузар”, али га сад нема па користим “шарац”. Прошле године сам имао пропуст, јер је један пасуљ био старији, а други млађи па се десило да је један био раскуван, а други недовољно куван, али опет се све сласно појело - каже Раде.

Служећи војни рок у Сарајеву завршио је курс за кувара 1964. године. Послије је радио у подофицирској мензи, а када се вратио кући из војске, своје кулинарске вјештине је примјењивао по цијелој србачкој општини.

- Кувао сам по свим селима, пред зградом општине неколико пута, а у школи у Ножичком сам провео осам година и одатле носим најљепше успомене - рекао је Раде.

Члан новооснованог удружења “За бољи Мартинац” из Старог Мартинца Мирослав Ћетојевић каже да са Ножичанима гаје пријатељске односе кроз разне манифестације.

- Ми код њих једемо грах, а они код нас долазе на “Купусијаду”, коју смо до сада организовали два пута, а у октобру планирамо и трећи пут. Окупљамо се сваке године и кроз удружење “Нови асфалт” да бисмо славили асфалтирање пута који је прије више деценија повезао наша села - рекао је Ћетојевић.

Да се за пасуљ из Ножичког далеко чује, потврдио је и Миодраг Марјановић, власник Специјалистичког центра “Кућа здравља” из Бањалуке, Добоја и Прњавора, који долази готово сваке године са супругом Драганом, која је поријеклом из овог села.

- Имам утисак да је пасуљ сваке године све укуснији и вјерујем да ме осјећај не вара. Веома сам везан за ово село - рекао је Марјановић.

Предсједник удружења “Моје Ножичко” Велимир Микулић каже да ово дружење традиционално организују на православни празник Духови, а ове године, поред локалних мјештана, имали су посјету и бројних Ножичана који сада живе у дијаспори.

- Имамо 265 чланова у удружењу и то су углавном они који имају родбинске и пријатељске везе са нашим селом, али смо врата отворили за све. Имамо и друге активности ове године, пекли смо божићне колаче, организовали васкршње игре и прославили Православну нову годину прикупљајући средства за екскурзију наших ђака. Наредног мјесеца ћемо новчано наградити и најбоље ученике из нашег села. Веома смо сложни и по томе смо препознатљиви у Српцу - рекао је Микулић.

Папирне кутијице

Велимир Микулић каже да су се ове године потрудили да дружење буде аутентично, као и прије три-четири деценије, када је Раде Драгомировић био њихов главни кувар.

- Инспирисани некадашњим школским кросом када се јело из папирних шољица, припремили смо папирне кутијице од пола литра па су посјетиоци могли пасуљ и да понесу кући - рекао је Микулић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.