Угинула риба у Дрини аутохтона, штета ненадокнадива

Анита Јанковић Речевић
Угинула риба у Дрини аутохтона, штета ненадокнадива

БАЊАЛУКА - Штета од угинућа рибе у Дрини огромна је и ненадокнадива јер је, према ријечима рибочувара, ријеч о помору аутохтоне врсте чије младе јединке немају гдје набавити.

Рибочувар у Спортском риболовном удружењу “Бистро” из Зворника Марко Мимић каже за “Глас” да о тежини ове еколошке катастрофе говори и то да би и милион марака од одговорних за овај инцидент било узалуд и не би помогло у санирању посљедица с обзиром на то да се ова врсте угинуле рибе нема гдје купити. Кривац за помор рибе који већ неколико дана заокупља пажњу јавности с обје стране Дрине највјероватније ће остати непознат с обзиром на то да је, како каже Мимић, касно за утврђивање одговорности будући да је прошло превише времена од потенцијалног тровања.

- Прве угинуле јединке колеге су запазиле у четвртак ујутро код Јање, што значи да се испуст отровних материја, према нашим процјенама, десио у сриједу прије подне јер риби треба око 20 сати да дође од Челопека, највише узводне тачке гдје смо пронашли угинуле јединке, до Јање. Воду је требало узорковати у моменту испуста, евентуално два сата касније, сада је готово немогуће утврдити ко је крив јер би анализа показала да је вода чиста - појашњава Мимић.

Додаје да је дужина водотока на којем је пронађена угинула риба између 35 и 40 километара, те да са сигурношћу не могу тврдити ни гдје је тачно дошло до помора.

- Да ли је тровање наступило на мањем простору у Челопеку па се риба котрљала и појавила у Јањи или се помор дешавао како се затровани талас кретао, не знамо. На терену смо затекли више стотина угинулих јединки и то махом мрене и савске носаре, тешке од једног до три килограма. Штета је огромна јер је то матична риба задужена за репродукцију, плус што је ријеч о аутохтоној врсти која се нема гдје набавити - рекао је Мимић.

Он је истакао да су се слични случајеви дешавали спорадично и увијек у близини спорног колектора на који је прикључено више привредних субјеката који испуштају одређене материје у Дрину.

- Сличну ситуацију имали смо 2016. године, с тим да смо се тада задесили на води и узорковали талас у којем су испуштене отровне материје. Једно предузеће је тада преузело одговорност, али причати сада о евентуалном кривцу и упирати прстом у било кога било би неозбиљно - казао је Мимић.

Наглашава да је водостај Дрине тренутно толико низак да су тровање ових размјера могли изазвати и пољопривредници прањем цистерни у ријеци, што није искључено с обзиром на то да је у току јесења сјетва.

- Свака опасна материја која доспије у ову количину воде може довести до помора. За угинуће рибе највјероватније нико неће сносити одговорност. Еколошки инспектор из Зворника у четвртак је био на терену, али су му руке биле везане с обзиром на то да је талас прошао. Анализа угинуле рибе се не практикује - појашњава Мимић.

Члан Надзорног одбора Риболовачког удружења “Дрина” из Јање Зекеријах Карјашевић, чији су рибочувари први запазили помор, каже да је отров вјероватно испуштен близу мрестилишта гдје се скупљала крупна риба.

- Мртве рибе има колико хоћеш у ријеци, вјероватно се може мјерити у тонама. Прво смо мислили да се помор десио негдје у близини Јање, али идући узводно видјели смо да долази из Зворника па смо обавијестили колеге. Претпостављамо шта је узрок, али без доказа не можемо причати - казује Карјашевић и додаје да су одређене количине угинуле рибе успјели извући из ријеке, али да ће највећи дио иструнути у води. 

На терен је, како “Глас” сазнаје, јуче изашао републички водни инспектор, али нисмо успјели да ступимо у контакт с њим, као ни с еколошким инспектором из Зворника.

Становништво

Марко Мимић каже да га брине што нико не води рачуна о томе колике и какве посљедице оваквих инцидената могу бити по становништво.

- Дрина се користи за снабдијевање водом неколико градова и насеља, а када је било претходно тровање у Дрини, квалитет воде је у том моменту из друге сврстан у пету категорију. Ово сада испуштање је очигледно било мањег интензитета и краћег временског интервала, али свакако је опасно - рекао је Мимић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана