У селу Прелово код Вишеграда дневник спао на три ђака

Десетак учионица, канцеларије, библиотека, школска сала - све је готово опустјело. Игралиште са металним головима зјапи празно, а три велике брезе испред улаза стоје као усамљени стражари.

Да ипак није све угашено, наслућује се из некадашњег кабинета српског језика. Кроз полуодшкринута врата чује се глас учитељице Биљане Данојлић. "Природна богатства наше земље су...", објашњава учитељица. На први поглед, ништа неуобичајено.

Међутим, други већ опомиње. У три школске клупе, необично распоређене испред наставничког стола, сједе само три ученика. Огњен Продан иде у четврти, а његова сестра Анђела у први разред. Поред Анђеле, испред отворене школске торбе крије се њихова сестра Милица, предшколац. Дошла да види шта учитељица прича ђацима. Ту је још и "четвртак" Данијел Симатовић, виспрено сеоско дијете, добар рачунџија, како вели учитељица Биљана.

- Било је уписано пет ученика, али су се родитељи двоје њих одселили у Бијељину. Тако књига паде на три слова - жали се учитељица.

Мали Огњен наглас чита пјесму о септембру, жутом лишћу, природи која вене. Учитељица га пажљиво слуша и поносно додаје како рад у комбинованом одјељењу има много предности.

- Сви ученици чују све. Али није тешко. Овдје смо као једна породица. Однос ученика и наставника је много приснији него у централној школи у Вишеграду, гдје је у одјељењу и до 30 ђака - говори учитељица милујући руком малу Анђелу.

Тешко је за физичко васпитање. Мало их је за озбиљну игру, каже учитељица, али за музичко, није проблем. Сви добро пјевају по школском плану и програму, али и народне пјесме, оне подвиком, а дјечаци знају и "Гару".

- Дјеца добро уче, навикла су на рад и сеоске послове. Причају ми како купе воће, убијају стршљенове, како се не боје зелембаћа, већ само змија шарки и поскока и како љети рано устају да напасу краве - прича учитељица.

Рекли су јој, кад је овдје дошла, да је прије тридесетак и више година у централној основној школи у Прелову било више од 1.500 ђака и око 40 просвјетних радника. Да су два школска аутобуса возила дјецу из најудаљенијих жупских села. Радило се у три смјене и све је врвјело од живота. Ипак, многи су се преселили у већа мјеста, а судбина села прати и школу која чека да се роде и стасају неки нови клинци.

- Занимљив ће бити родитељски састанак са само два родитеља - као за себе збори учитељица Биљана док из торбе вади кифле себи за доручак, али обавезно и за цијели разред. А дјеца су учитељици донијела на дар по једну јабуку паданицу и тек дозрелу крушку колачушу. Поређане су на прозору као дуње на ормарима њихових бака.

Затворена подручна одјељења због недостатка ђака

Шумњаци - ОШ "Војислав Илић" Бањалука

Конотари - ОШ "Петар Кочић" Бањалука

Чађавица - ОШ "Свети Сава" Нови Град

Кобиља - ОШ "Доситеј Обрадовић" Кнежево

Голо Брдо - ОШ "Доситеј Обрадовић" Кнежево

Доња Лупљаница 2 - ОШ "Тодор Докић" Дервента

Гаревац - ОШ "Сутјеска" Модрича

Ново Насеље - ОШ "Јован Дучић" Бијељина

Љесковик - Прва основна школа Сребреница

Челебићи - ОШ "Веселин Маслеша" Фоча

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.