Рогатичанин који је у Минску добио шансу за нови живот стигао кући
РОГАТИЦА - Након успјешне кадаверичне трансплантације у Клиничком центру за трансплантацију у главном граду Бјелорусије, Минску, Рогатичанин Синиша Драшковић (56) на радост и срећу мајке, супруге, кћерке, сина и осталих чланова породице, бројних пријатеља и познаника дошао је кући с новим бубрегом и вјером да ће тај дан убудуће прослављати као други рођендан.
Он се успјешно опоравља уз за сада нормалан рад новог бубрега. Нема више дијализе сваког другог дана у седмици и свега оног што она носи, али остаје још мјесец-два док се све не стабилизује. Они који планирају да дођу у Синишину посластичарницу, да их он послужи, мораће још мало да причекају да он буде у могућности да се сусреће с више људи.
Синиша за "Глас" прича да се након дужег чекања на трансплантацију за коју је унапријед уплаћено 60.000 долара, на позив болнице у Минску јавио 31. јануара.
Одмах је ушао на програм припрема за операцију и већ сљедећег дана, 1. фебруара, око 14.30 часова, нашао се на операционом столу.
Операцију је извршио тим љекара који је водио доктор Калечик, а буђење је било око 18 часова.
- Сјећам се да су ме звали "Драшковићу, Драшковићу...". Ја сам се пробудио и од тада је почео мој опоравак и навикавање на, сада већ заборављени, живот без дијализе коју не бих пожелио ни највећем душману - казује Синиша.
Након десетак дана опоравка у болници отпуштен је кући.
- Али моја је кућа хиљадама километара удаљена од болнице и Минска у коме ми је уграђен нови бубрег. Моји су почели да отказују још 2012. године, можда поред осталог и због прележане мишије грознице током рата, у коме сам као борац Војске Републике Српске био од самог његовог почетка - каже Синиша.
Долазак кући у Рогатицу био је велики изазов.
- Прва дестинација био је Вилнус у Литванији, до кога сам дошао колима, а онда авионом до Копенхагена у Данској и наставак након више сати чекања за Загреб, да би у Сарајево, опет авионом, стигао у само предвечерје 10. фебруара. Цијели дан сам путовао и био мртав уморан, али радостан јер сам дошао својим и у своје - додао је Синиша, коме желимо брз и успјешан опоравак, а онда код њега на колаче у Рогатичанима омиљену посластичарницу.
Воле Србе
Синиша Драшковић наглашава да је одушевљен односом љекара и осталог медицинског особља у далеком Минску.
Док је жив, каже, неће заборавити њихову љубазност са осјећањем да су му поклањали посебну пажњу и због тога што је Србин.
- Бјелоруси нас очигледно цијене и воле - каже Синиша.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
