У Кнежици представљене књиге о усташким злочинима

Аутор Борис Радаковић, историчар у Меморијалном музеју на Мраковици, рекао је да је у дјелу “Усташка упоришта под Козаром” обрадио пет највећих таквих упоришта у више општина под Козаром.

“Покушао сам да кроз ову књигу прекинем деценијску тишину времена када се није смјело писати и причати о оном што се дешавало на подручју Козаре. Занемариван је идентитет жртава као и идентитет злочинаца и ја сам то изнио на видјело да се зна шта се ту заиста дешавало, односно чињенице о геноциду Независне Државе Хрватске /НДХ/ на овом подручју”, рекао је Радаковић новинарима.

Он је додао да је писао и о томе како је текао отпор усташким формацијама, односно формацијама НДХ, те о томе ко је чинио партизанску војску, што је такође чињеница која је, према његовом мишљењу, прилично занемарена.

“Устанак на Козари само је један од устанака српског народа за слободу на овом подручју”, рекао је Радаковић и додао да је у дјелу “Усташка упоришта под Козаром” користио свједочанства преживјелих цивила и опсежне писане изворе.

Аутор књиге “Усташки покољ над Србима у селима Велико и Мало Пландиште у Горњем Јеловцу код Приједора 1942. године” кустос-историчар Марина Љубичић Богуновић истакла је да њено дјело за циљ има да дешавања на овим просторима назове правим именом, односно да укаже на то колико је комплексан појам геноцида који се тако често користи.

“За тај појам најчешће вежемо велика страдања, односно убиства цивилног становништва, а кроз микротему овог дјела желим да објасним сву тежину тог злочина, те укажем ко је злочин починио и над ким је тачно, именом и презименом, злочин почињен”, рекла је Богуновићева.

Она је нагласила да је истраживање трајало дуги низ година, а да није било лако доћи до чињеница.

Директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић рекао је да је секретаријат на чијем је челу Финансијски помогао издавање ова два дјела, препознајући њиихову вриједност.

“Као историчар сматрам да имамо два изванредна рада Марине Љубичић и Бориса Радаковића. Они припадају групи млађих историчара заједно са историчарима Јавне установе жСпомен-подручје Доња Градинаж која се осмјелила да пише о периоду између 1941. и 1945. године и страдању Срба”, рекао је Давидовић.

Он је рекао да дјела садрже догађаје који до сада нису детаљно истражени и која су дошла до резултата који потврђују начин на који су усташе у том периоду спроводиле геноцид над српским народом.

“То су масовни злочини, који су били чак и послије Козарске офанзиве и који су водили до коначног циља који су усташе имале, а то је истребљење српског народа”, нагласио је Давидовић.

Парох кнежички Жељко Јевђенић рекао је да се већ низ година кроз разне манифестације у Кнежици настоји подсјетити на догађаје из прошлости, годишњице и страдање народа ових крајева.

“На срећу, појављују се аутори и писци, истраживачи који се конкретно баве страдањем народа у овим нашим селима и крајевима”, нагласио је Јевђенић и додао да је због кише промоција књига одржана у храму Покрова пресвете Богородице у Кнежици.

Промоцији су присуствовали мјештани кнежичког подручја и гости.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.