У флаши змијоловца Драгише Лечића из Љубиња завршило хиљаду отровница
ЉУБИЊЕ - Један од најстаријих змијоловаца у Српској Драгиша Лечић из љубињског села Жрвањ за шест деценија по херцеговачким брдима и врлетима ухватио је више од хиљаду змија, а ове године већ је стигао до броја од 13 поскока и шаргана.
Прву змију ухватио је са непуних 12 година и од тада не престаје да се бави овим хобијем, од кога се, каже, својевремено могло лијепо и зарадити јер су биле веома тражене због серума, али и у неким другим областима фармацеутске индустрије.
- У Љубињу је некада била задруга, а ја сам још као дјечак хватао змије и слао их аутобусом или поштом у посебним сандуцима, прије свега загребачкој “Пливи”. Међутим, послије је забрањен увоз змија и у Хрватској и у Србији, односно за то се морају имати посебне дозволе - почиње причу за “Глас” овај седамдесетогодишњак.
Лечић каже да су змије које хвата отровне и да су и изузетно опасне, а за један дан ухватио је рекордних 16 отровница. Наглашава да се поскока не плаши када га види, али када га изненади у камењару ни њему не буде свеједно.
- Код нас су најчешће поскок и шарган, њих “ловим”, док је шарка углавном уз воду. Поскок је присутан свугдје, највише у кршу, једног сам ухватио прије мјесец и по дана од куће 20 метара - рекао је Лечић.
Да би се змија ухватила нема посебног правила шта је све потребно. Осим храбрости, знања и искуства, неопходна је флаша и штап.
Лечић додаје да их је доста ухватио скоро па босоног.
- Највише сам их ухватио у папучама, ове године сам их већ 13 ухватио, што није мала цифра, тек је почела сезона. Највише их је ујутро још док је роса, а има их доста и увече, хватао сам их више пута и уз свјетло батерије - рекао је овај Љубињац, који је по свом необичном хобију познат и ван наших граница.
Лечић каже да га малишани често замоле да виде уживо како изгледа хватање змије.
- Дјеца су радознала и хоће да виде све то из прве руке па онда им ја покажем и дам до знања да је то уједно занимљиво, али и опасно те да ни по коју цијену то не покушавају да раде на своју руку. Када буде змија у флаши, понеко дијете смије и да дотакне ту боцу, а ништа мање се не плаше ни одрасли - истиче Лечић.
Стара народска изрека каже да “кога змија уједе и гуштера се боји”, а у случају овог Херцеговца губи смисао. Њега је ујела само једном, 2003. године, али кривицу приписује себи.
- Хтио сам да је ухватим, али сам је промашио и на крају ме ујела за ногу, али сам добро прошао јер је било серума у болници. Змија неће никада прва ујести, она се само брани, ето и тада се бранила - закључује Лечић.
Овај храбри Херцеговац укротио је многе змије отровнице, а према његовим ријечима, када нестане змија нестаће и нас. Камењари, старе куће и гомиле, идеална су мјеста гдје се оне скупљају, али само до његове посјете.
Филмски допринос
За филм “На млијечном путу” Емира Кустурице, који је снимљен 2016. године Лечић је имао задатак да ухвати змије, што је за њега био глатко урађен задатак.
- Договор са познатим режисером је био да ухватимо 75 змија за тај филм за отприлике два мјесеца, на шта сам пристао. Био сам и више него коректно плаћен за то, тако да могу рећи да ми је драго да су змије из нашег пејзажа биле дио познатог филма - рекао је Лечић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
