Туга дјечака с малинама: Јованче са Мањаче остао без мајке
БАЊАЛУКА - Јована Гајића Јованчета, малог малинара из села Ситница на Мањачи, који је стекао неизмјерне симпатије због штанда поред пута на којем љети продаје теглице овог воћа, задесила је велика недаћа.
Дјечаку, малом хероју и вриједном сакупљачу воћа и шумских плодова, сада ученику седмог разреда у мјесној основној школи, умрла је мајка Божана, пише Српскаинфо.
На леђа дјечака стуштио се велики терет, голема туга, жал за мајком, али и нова искушења, јер, како нам дјетиње једноставно, али старински мудро каже да се мора даље живјети и борити, ићи путем којем су њему, сестри Јовани, браћи Гојку и Небојши, указивали мајка Божана и отац Милош.
На улазу у недовршену кућу Гаића поред врата стоји смртовница са сликом младе жене која је преминула 19. марта, у 43. години.
– Мама је умрла изненада. Прије тога није била болесна, ишла је у школу на посао, она је била послужитељ. Није се жалила да је боли. Јесте ујутро, истог дана када је умрла, говорила да јој је нека мучнина. То је било ујутро, а послије, око подне, само је пала испред куће. Доктори су рекли да је њено срце стало. Догодило се то прије мјесец дана – испричао је за Српскаинфо Јованче, који је тог дана био код куће.
Ова драма дубоко се урезала у његов живот, мада Јован, као и сестра Јована, није сасвим свјестан трагедије која их је задесила. У то још увијек, каже, не може повјеровати.
Јована, ученица другог разреда Угоститељске школе у Бањалуци преузела је мајчине послове и обавезе у домаћинству.
- Тата је отишао са ујаком да ради негдје у селу, старија браћа исто су на послу. Гојко је завршио Металску школу и ради у Новој Тополи у творници намјештаја, а Небојша нема стални посао, али увијек га неко негдје позове, па иде да ради. Он је завршио варилачки занат, воли тај посао, иде да ради скоро сваког дана, у Бањалуку, Мркоњић Град, свуда – испричала је Јована, коју је мајчина смрт веома потресла.
Млађи брат Јован је за њу велики ослонац и утјеха.
– Јован је веома вриједан и добар, све ме послуша, ради код куће, а иде и у школу. Омиљен је код свих у селу, а и многи пролазници га препознају. Чуло се за њега због малина, купина, кестена, које продаје поред пута од прољећа до јесени, али и црног шешира – прича Јована.
Предусретљив и срдачан, умиљати дјечак који је стекао огромне симпатије, прича да и сада има много посла, без обзира што је зима и што је већина људи у кући.
Јованче ради све што му сестра каже, чисти око куће, доноси разне потрепштине, иде у продавницу, али и учи.
Прича о Јовану, дјечаку са црним шеширом који за вријеме љетњег распуста бере шумске јагоде, купине и малине и продаје на штанду поред куће како би зарадио џепарац и помогао родитељима, прије неколико година дирнула је лани многа срца.
Иако још дијете, својом добротом и племенитошћу надмашио је многе иза којих су године животног искуства. Прије него што пијетлови најаве нови дан, већ неколико година овај вриједни дјечак устаје како би помогао родитељима да нахране стоку, а потом одлазе у шуму да наберу јагоде.
– Многи су Јована завољели, долазили нам у посјету, доносили поклоне. Памтимо све те људе и често их помињемо– каже Јована.
А дјечак планира да и ове године продаје малине, шумске јагоде, купине и друге плодове којих има у овом крају.
- Нико ме не тјера да то радим, али сам свјестан да ми треба новца за школу, за одјећу, обућу. Не може тата да заради довољно, а ја желим да радим и да помогнем у кући – наглашава Јованче.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
