Требињски иноватор у свијету цијењен, а у родном граду незапослен
Требиње - Од индијског Багалореа до кинеског Куншана био је дуг и интересантан пут једне необичне пепељаре, коју је осмислио требињски иноватор Борко Бабаљ, чији је проналазак окићен свјетским признањима.
Захваљујући овом проналаску, за који је урађен прототип у Словенији и Италији, штетност од пушења се знатно умањује. Тако је постало могуће да непријатан мирис дима и опушака, који се аутоматски угаси у пепељари, остаје заробљен у њој.
- На плафону пепељаре се налази уситњени вулкански зеолит, који упија дим цигарете. Пушач на крају убацује опушак у један вертикални отвор који се затим херметички затвори. Тада се опушак, због недостатка ваздуха, угаси - објаснио је Бабаљ.
Ова херметичка пепељара награђивана је више од десет пута на свјетским сајмовима иновација и најнаграђиванији је проналазак из БиХ. Посљедња медаља, и то сребрна, стигла је из Куншана, што је 49. признање за Бабаљевих осам иновација.
- На овој пепељари радим годинама и увијек се трудим да нађем боље рјешење. Она је већ готов производ, само треба обезбиједити производњу, што је код нас изгледа немогуће - казао је Бабаљ.
Истиче да, упркос бројним наградама, Удружење иноватора источне Херцеговине опстаје само захваљујући ентузијазму његових чланова.
- Не знам колико је још потребно да освојим свјетских признања да би ме неко од званичника у граду позвао на разговор. Желио бих да им представим своје иновације и објасним да је то потпуно реалан пут ка добробити за локалну заједницу. Ипак, код нас је све важније од улагања у производњу - са горчином у гласу истиче Бабаљ.
Као једини позитиван однос према иноваторима помиње Факултет за менаџмент, који је направио његову иновацију - наочаре без оквира. Упркос томе што је задивио свијет, Бабаљ једва саставља крај са крајем.
- Умјесто да зарађујем захваљујући иновацијама, ја живим на граници егзистенције. Навешћу вам примјер мог школског друга из средње школе Сеада Даутбеговића. Послије школе ја сам отишао у Сарајево и радио у "Фамосу", а Сеад је остао у Требињу. Почетком рата ја сам се вратио у Требиње, а он је отишао у Шведску. Обојица смо се дали у иновације, само што је Даутбеговић добио помоћ шведске владе за израду прве иновације, већ је производи и живи од ње, а ја сам награђиван широм свијета, осмислио мноштво иновација, али у свом граду нисам цијењен - казао је Бабаљ.
Иноватор године
Борко Бабаљ каже да би својим патентима могао много допринијети друштвеној заједници када би имао бар неку подршку.
- Ако је град Требиње 2013. добио нешто што никад прије није имао, иноватора године у РС и има најнаграђиванијег иноватора, па зар не би требало да му помогне - запитао се Бабаљ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
