Требињац 16. пут пјешачи до Острога

Сваки пут Ратковић, кога у Требињу сви знају као неуморног прегаоца, човјека коме је фолклор и образовање младих љубитеља фолклора ушло у генетски код, под Острог је ишао пјешке.

Можда неком изгледа чудно, али Ратковић, каже, наставља да испуњава завјет предака чиме истовремено шаље поруку младима.

- Наше путовање, а мени се увијек придружи доста младих Требињаца, у највећем броју чланова Ансамбла националних игара “Јован Дучић” из Требиња, никада нам не пада тешко. Вјерујте, када идемо светом Василију, слава му и милост на поклоњење, не осјећамо ни тежину ни напор ни неко оптерећење. Срце је раздрагано, а ноге лагане, јер идемо свом Херцеговцу да се помолимо и благослов за наш цјелокупни народ замолимо - прича нам Ратковић који се, као и сви Херцеговци, кад год помене острошког светитеља обавезно прекрсти и каже “слава му и милост”.

Требињац истиче да ово путовање има духовну, али и здравствену димензију.

- Ако се изузму жуљеви, на овом путу се нико ни накашљао није. Вјерујте, када видим омладину каквим жаром и смјерношћу иде са мном и за мном, и ја се осјетим млађим неких макар двадесет година - прича Ратковић који је одавно ушао у шесту деценију живота. Истиче да се одлазак на поклоњење светом оцу Василију никада не најављује и унапријед не говори.

- Увијек се прекрстим и кажем, помози Господе Боже и Свети Оче Василије и кренем. Прве године сам ишао сам. Касније су млади почели да иду са мном. Лани нас је било око 300 што смо Манастир Острог походили - каже Ратковић и додаје да никада нису имали ни проблема.

Често се, каже, зауставе поред кућа на путу, да одморе и попију воде.

- Нису ријетки случајеви када нас људи почасте и соковима, воћем и замоле нас да се и за њих код Острошког свеца помолимо. Наш народ је предиван и добар. Како и не би био када су нашим стазама ходали свети херцеговчки људи - каже нам Ратковић и додаје да би под Острог требао да стигне у недјељу.

Генерације се смјењују али Чеки, како га Требињци зову остаје. Прича нам о смјерности и поштовању којим млади прилазе Острошком Светитељу.

- Има их међу нама који су први пут ишли са 12 година и од тада ниједном не пропуштају да оду. Причају ми да им је сваки пут све лакше и сваке године са нестрпљењем чекају да крену јер је то посебан доживљај, а да не говорим о посебном тренутку када се поклањамо ћивоту светог Василија - бесједи Ратковић. Шеснаест година и сваке године 90 километара пјешке. За неке подвиг, али не и за Ратковића.

- Слава је Богу и светом Василију да нам подари снагу да истрајемо на овом путу. Обичај је и да од Доњег манастира до Горњег манастира идемо боси. Као наши стари што су радили. То је тек посебан доживљај и благослов - прича Ратковић.

Студенти из Фоче

Ходочасници из цијеле Српске кренули су претходних дана на поклоњење моштима острошког чудотворца. Међу њима је и 25 студената, станара Студентског дома у Фочи. Они су се у сриједу отиснули на четвородневно ходочашће под манастир Острог, пут љубави и вјере дуг 135 километра.

- Ове године број учесника је двоструко већи, иде нас 25 и једна средњошколка из Фоче. Људи су одушевљени идејом, желе да иду, искуства су феноменална, а ово је пут воље, жеље, покајања, молитве, превасходно за здравље и све остало. Вјерујемо у чуда Светог Василија Острошког и надамо се најбољем - рекао је вођа групе Требињац Немања Илић, студент шесте године медицине.

Р. Ђ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.