Традиционални Сабор Брестоваца окупио више од 100 људи: Презимењаци чувају везе из прошлости

Домаћини скупа овог пута били су Брестовци из добојског села Глоговица, а ово јединствено окупљање, кажу учесници, доказ је дубоких коријена и заједничке повезаности ових села са подручја Добоја и Дервенте.

На почетку сабора у Спомен-храму Светог великомученика Прокопија у Глоговици, свештеници Велибор Млађеновић и Милорад Бајбић служили су помен за све упокојене Брестовце, те је благословљен сабор и његови учесници.

Помен у Спомен храму Светог великомученика Прокопија

Госте је у име домаћина поздравио Славко Брестовац који је нагласио да је овај догађај подсјетник на то колико су породичне везе важне за очување културе и идентитета једне заједнице.

- Сабор Брестоваца није само прилика за славље и весеље, већ и да се нагласи важност породичних окупљања и очувања традиције – нагласили су домаћини.

На слављу одржаном у парохијском дому традиционално су изабрани представници свих села, те најстарији и најмлађи учесник сабора – Смиљка Ђекић, рођена 1933. године и Василије Брестовац, који има само девет мјесеци.

Најмлађи учесник Василије Брестовац

Неки од учесника сабора стигли су и из иностранства само за ову прилику. Супружници Душан и Нада Брестовац, који до сада нису пропустили ниједан сабор, дошли су из Аустрије, а Борка Дали Сламек, дјевојачки Брестовац, са супругом Ивом из Њемачке на сабор је стигла  први пут.

 Борка Дали Сламек и Биби Софија Брестовац

Обоје су били одушевљени дружењем и атмосфером, а међу гостима је био и познати привредник и предсједник Српске националне академије из Канаде Жарко Брестовац, чији су коријени дубоко усађени у овој регији. Он и његова супруга Биби Софија, поријеклом из Индије, други пут су дошли на сабор из далеког Торонта, овај пут у друштву кћерке Валери и унука Нејтана. Са Жарком су, већ други пут, на сабору били и културни радник из Београда Живорад Ајдачић и његова супруга.

Жарко и Славко Брестовац

Жарко је овог пута повео и сниматеља и редитеља Јанка Виранта како би направио документарни филм о сабору.

- Ја сам родом из Ритешића и срце ми је пуно када се овако окупимо. Када сам се вратио у Канаду са сабора одржаног 2018. године, свима у српској националној академији сам причао о томе и они су ми рекли да морају то да виде. Зато сам довео Јанка, који је и филмски редитељ, да направи филм и покаже им шта је Сабор Брестоваца, али и да­ исприча причу о нашем поријеклу - каже Жарко Брестовац за “Глас”.

Академска глумица Јелица Брестовац, која живи у Шиду, први пут је дошла на сабор.

- Била сам узбуђена као мало дете због доласка на сабор. Сви смо се расули по свету, а ја нисам знала много о родбини и презимењацима. Упознала сам много дивних људи и сматрам да је ово тек почетак и да ћемо и даље развијати породичне односе – истакла је она.

Сабор се од 2014. одржава сваке године, а изузетак су биле 2020. и 2021. када скупа није било због пандемије вируса корона. У

Домаћини првог 2014. годинe били су Брестовци из Горње Лупљанице, а Драгољуб Брестовац из овог села подсјетио је да је циљ окупљања Брестоваца јачање веза и међусобно и упознавање са историјом презимена.  У Горњој Лупљаници биће одржан идуће године и наредни, девети по реду Сабор Брестоваца.

Родослов

Према легенди, Брестовци су поријеклом из Црне Горе, а у Горњу Лупљаницу доселили су се у првој половини 19. вијека из Крњина из села Брестова, након чега су добили презиме Брестовац.

Историчар Дамир Кљајић одржао је презентацију родослова братства Брестовац, током којег су представљени резултати вишегодишњег истраживања презимена.

- Родослов Брестоваца приказан је шематски, а на њему су уписани мушки чланови Брестоваца, чак 11 кољена уназад или до прве половине 18. вијека. Подаци су прикупљени у архивима у Истанбулу, из црквених књига, од чланова породица Брестовац - истакао је Кљајић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.