Ткање одмор за Стефана Вулића послије школских обавеза
Бијељина - Мисија Удружења жена "Бели анђео" из Дворова код Бијељине да сачува традицију од заборава све више добија на значају, јер су заинтересовали младе за израду рукотворина и његовање обичаја.
Међу њима је и ученик бијељинске Пољопривредно-медицинске школе Стефан Вулић (17) који вјешто обликује материјале на ткачком разбоју.
- Ткам на разбоју или стану како то наши старији називају. Израђујем појасеве за народне ношње, сувенире, такозване крпаре и ћилиме. Научио сам и да ткам торбице за фолклор, прегаче, платно за кошуље... Први пут сам почео да радим на малом раму, а временом како сам стицао рутину, прешао сам на велики разбој - прича овај вриједни младић.
Љубав према ткању, које је заволио од малих ногу, пренијела му је његова бака. Каже да је свјестан да то није посао омиљен у данашњем друштву и да су млади данас углавном окренути модерној технологији, али га другови подржавају, што му пуно значи.
- Једни су тражили да им направим неки сувенир, а други су се заинтересовали да дођу и да виде како ткам. Углавном и њима је то занимљиво - каже Стефан.
Додаје да му ткање много помаже како би се опустио и одморио од школских обавеза и учења.
- У ткању истински уживам. Када ми на памет падну неке идеје за израду рукотворина, често их запишем, па ми је послије лакше да их реализујем - рекао је овај вриједни младић.
Чување српске културе, традиције и старих заната, овако се у неколико ријечи може описати суштина онога на чему раде чланови Удружења "Бели анђео". Кроз низ активности представили су Семберију на најбољи начин, и то не само у окружењу, него и у Европи. Могу се похвалити учешћем на бројним манифестацијама које за циљ имају његовање старих обичаја. Предсједница Удружења Радинка Тодић присјећа се како је све почело.
- Одлучили смо да сачувамо и оживимо старе занате, традицију и културу, па смо се удружиле. Сада имамо чланове од 17 до 80 година, што потврђује да смо направили спој младости и традиције - каже Тодићева.
Према њеним ријечима један од највећих успјеха је то што су успјели да заинтересују и младе за очување традиције, да им дочарају љепоте обичаја и како се некада живјело. Додаје да су жене раније испољавале више креативности приликом израде рукотворина, те да им данашњи начин живота који подразумијева брз темпо, то у знатној мјери то онемогућава.
- Желимо да наша омладина данас види како се некада радило углавном уз помоћ лампе и фењера, јер струју нисмо имали. Дружили смо се и све стварали својим рукама. То што нисмо имали компјутере и интернет имало је своју чар јер смо били ослоњени једни на друге - каже Тодићева.
На младе чуваре традиције поносна је и Митра Танић која каже да је сваки ручни рад квалитетнији од индустријског, јер је у њему "уткана" и љубав.
- Хеклам од своје петнаесте године. Никада нисам прекинула да радим. Што сам научила у младости радим и данас. Не бавим се продајем, радим за своје потребе и душу - каже она.
Прело у Аустрији
Чланице Удружења "Бели анђео" организовале су у Аустрији прво Српско прело под мотом "Оживимо обичаје и старе занате". То је био Фестивал културних разноликости, а "Бели анђео" је имао веома запажен наступ. Радинка Тодић каже да ово Удружење у Бијељини организује "Семберско сијело".
- Гдје год да се појавимо наилазимо на одушевљење. Кажу да смо амбасадори Семберије у туризму, јер промовишемо рукотворине, занате и традиционална јела из овог краја - наводи она.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
