Тајне змијањског веза Српчанка Гордана Ивковић преноси будућим покољењима

Ово су ријечи србачке пензионерке Гордане Ивковић (69), која је у раној младости научила да везе и хекла, али је тек прије три године савладала технику израде змијањског веза по чему је постала препознатљива и ван граница Српца.

На недавној манифестацији “Свети Сава, моја слава” која је одржана у Вукосављу, Ивковићева је добила специјалну награду за свој змијањски вез, а њени радови веома су тражени на сајмовима широм Републике Српске и БиХ.

- Љубав према овој врсти веза се родила када је основано Удружење жена у Српцу. Свака од нас се опредијелила за одређену врсту хобија, међу којима су многе изабрале ручне радове, али ниједна није израђивала змијањски вез, јер у нашем крају није био толико заступљен. Читала сам доста о томе на интернету, размјењивала искуства са другим женама и удружењима и полако се усавршавала, што ми није било тешко у позним годинама, јер човјек се учи док је жив - рекла је Ивковићева.

Овом техником израђује слике, украшава флаше, футроле за наочаре, тацне, јастучнице и друге предмете. Змијањски вез је, како каже, права умјетност тако да не чуди што је 2014. године уврштен на репрезентативну УНЕСКО-ву листу нематеријалног културног насљеђа и тако постао свјетско добро.

- Ради се на бијелом платну кога набављам у локалним радњама, уз обавезан тамноплави конац. Пратим шеме које ми доста помажу и прво сам почела са мањим сликама, а онда и са захтјевнијим радовима. За израду змијањског веза потребна је велика концентрација јер се ради крстић по крстић који се спаја у геометријске облике и друге мотиве и носи поруку за добро здравље и срећу у породици - рекла је она.

Крајем прошле године Ивковићева је са чланицама србачког удружења упознала ученике подручне школе из Кукуља код Српца са овом техником, а у радионици је учествовало више од 20 ђака.

- Дјеца су у данашње вријеме више окренута мобилним телефонима и друштвеним мрежама, због чега нам је веома стало да их научимо да чувају и воле ствари које су дио наше традиције и сачувамо их од заборава. Сличну радионицу одржали смо и за основце из Српца и учили их како да израђују крпене лутке које су некада биле међу најомиљенијим дјечјим играчкама. Вољела бих да се укључи још више школа у овакве радионице како бисмо вратили дух прошлих времена - истакла је Ивковићева.

Своје дјетињство нарочито памти по изради Вилерових гоблена за које каже да су била права умјетничка дјела, а за израду једног таквог гоблена средње величине требало је и до неколико мјесеци.

- Одувијек сам вољела да везем и хеклам што сам током једног периода свог живота запоставила због радних обавеза, али у пензионерским данима сам се посветила старој љубави. Интереса за змијањским везом и другим ручним радовима не мањка и веома су тражени, нарочито у нашој дијаспори па се могу пронаћи широм Европе, али и на другим континентима. Чак је и један змијањски вез са поруком: “Поздрав из Српца” прошле године са собом на Филипине понијела и Српчанка Дајана Шњегота која је представљала БиХ на такмичењу за мис Земље - истакла је Ивковићева, која је поносна мајка и бака петоро унучића.

Промјене

Змијањски вез представља посебну технику коју су практиковале жене на подручју Змијања код Бањалуке. Користи се за украшавање женске одјеће и предмета у домаћинствима, укључујући вјенчанице, мараме, хаљине и постељину. Материјали који су се користили мијењали су се, међутим, вез је задржао свој препознатљиви изглед. Прво се везло на конопљиним и ланеним платнима, затим на памучним, а данас се овај вез презентује и на савременим индустријским тканинама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.