Тајне лова на срндаћа: Трофеј из Сибира непоновљив

Након што је распродао тираж прве двије књиге “Од Африке до Сибира” и “Лов на дивље свиње”, Мијаиловић је недавно промовисао у Српцу и своју трећу књигу под називом “Срнећа дивљач”, што је била прва промоција за Републику Српску и Србију и за свега седам дана од изласка из штампе продао је више од 500 примјерака широм бивше Југославије.

- Имао сам концепцијски ову књигу у глави још прије десетак година, али сам до сада чекао да је објавим јер сам имао потребу да је напишем са стручног становишта, оборим неке старе теорије и увријежена мишљења и све то поткријепим фотографијама и видео-снимцима. Претходило јој је хиљаде одстрела срнеће дивљачи гдје сам учествовао као пратилац и стотине одстрела које сам ловио на свим меридијанима - рекао је Мијаиловић.

Књига обједињује селекцију, газдовање и управљање популацијама срнеће дивљачи, говори о њиховој генетици и исхрани, трофејима, ловачким анегдотама, а могу се прочитати и неки кулинарски рецепти.

Мијаиловић каже да се слична литература може избројати на прсте једне руке и додаје да се на овим просторима, осим дјелимично у Словенији, дуго није писало на ову тему.

- Из ње доста могу научити и стари и млади ловци, а примјер су моје раније књиге гдје имам повратне информације да доста ловаца, нарочито млађих, примјењује оно што сам написао. Тако сам, на примјер, дао нацрт хранилице која се по истом принципу данас прави по ловиштима, а раније су била присутна само солишта и прихрана клипом кукуруза. До детаља се спроводи и све друго што сам навео, а то чине ловци у Семберији и Мајевици, Невесињу, Српцу и другим крајевима Српске - рекао је Мијаиловић.

Са посебним жаром писао је о Сибиру, његовој великој љубави поред ловишта у Србији и Републици Српској, уз ефектне фотографије са уловима који су вансеријски и рекордни.

- Ловио сам у ловишту Еланское, на обали Волге, које је у власништву оца мог пријатеља Сергеја Шапошњикова који је изузетан ловац и риболовац. Био сам први Србин који је ту ловио и већ прве вечери сам одстријелио сибирског срндаћа из снова чији трофеј је био непоновљив. Ови срндаћи су дословно старија браћа нашег европског срндаћа, значајно су већи у тјелесној маси и поједине јединке могу тежити више од 50 килограма, а трофеји могу имати и до 1.500 грама - рекао је Мијаиловић.

На корицама нове књиге, као и на ранијим, налази се грб општине Србац и, како каже, веома је поносан на своје поријекло и претке.

- Мој дјед по оцу Радосав Мијаиловић из села Вукићевица у околини Обреновца био је чувени ловац, а мајка води поријекло из породице Шаула из Ножичког код Српца, чији чланови су такође били страствени ловци. По причи мог дједа Ранка Шауле он је са групом официра један од оснивача Ловачког удружења “Срна” из Српца и прије седам и по деценија је био кум удружења, а на његов приједлог је дато данашње име - рекао је Мијаиловић.

Истиче да није пуно ловио у србачком ловишту, али има информације да је прелијепо и увјерио се да је значајно унапријеђено уз прегршт добрих трофеја, а описује га као Шумадију у малом.

Ловачки дом

У Српцу је ових дана отворен новоизграђени дом Ловачког удружења “Срна” и обиљежена 77. годишњица од оснивања овог удружења. Вриједност објекта, чија изградња је трајала двије године, износи око 200.000 КМ, а финансиран је средствима ЛУ “Срна”, Владе Републике Српске и општине Србац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.