Свједоци херојске борбе рогатичких јунака оронули и заборављени

Према званичним подацима, из овог краја је током рата 1941 - 1945. погинуо 361 борац и 1.680 цивила. Сјећања на њих до почетка посљедњег Одбрамбено-отаџбинског рата, не рачунајући споменике у породичним гробљима, чувало је 17 различитих спомен-обиљежја.

Велики број тих свједока историје је оронуо, док други више и не постоје, као што је спомен-плоча на згради Дома пензионера која је откривена 1951. у знак сјећања на боравак Тита и Врховног штаба у Рогатици, те она на чесми у Вражалицама која је чувала сјећања на 7. август 1941, када су на овом простору изведене прве устаничке борбе против непријатељских снага. Нема више ни биста народних хероја Суље Јахића на Борикама, Рагиба Џинде у кругу Средњошколског центра, Расима Џинде у кругу Дома здравља.

Остала спомен-обиљежја захваљујући стабилним темељима и бетонској конструкцији су још “на ногама”. Ријеч је о споменику на Стубленом брду, подигнутом 1950. у знак сјећања на прве борбе устаника на подручју Сочица, који је због неконтролисаног коришћења материјала за посипање путева морао бити измјештен. Међутим, опстанак му је угрожен и на новој локацији, и то из истих разлога, причају Сочичани.

Када је ријеч о осталим спомен-обиљежјима, она локацијски нису угрожена, али их је већина запуштена, заборављена и препуштена зубу времена.

У нешто бољој ситуацији је Партизанско спомен-гробље у Лужници на периферији Рогатице. Разлог за бољи положај је у томе што је овдје током и послије посљедњег рата формирано ново градско гробље о коме брине предузеће “Комрад”. Међутим, и ту има посла за грађевинце, јер су централни постамент гробља и поједине плоче са именима палих јунака НОР-а у веома лошем стању.

Спомен-обиљежју у Месићима такође је потребна обнова. У центру села пажњу је одувијек привлачио комплекс са спомеником и спомен-чесмама у Гучеву, који чува сјећање на 47 погинулих бораца чувене Гучевске чете Романијског партизанског одреда и Шесте источнобосанске пролетерске бригаде. И њему треба више пажње и родбине погинулих и друштва у цјелини.

- Све је ту Србин до Србина. Гинули су, забиљежио је један од преживјелих из чете Гучевљана, Симо Каришик, овим редом: 1941. шесторица, 1942. седморица, 1943. њих 27 и 1944. и 1945. по двојица. Међу њима је било по четворо браће из породица Каришици и Церовићи, петоро браће Радоњића и 12 јединаца у мајке и оца који су, како је забиљежио књижевник Милан Мучибабић у књизи “Романија која живи”, прегли да “отму ватру слободе и да је људима дарују” - испричали су старији мјештани овог краја.

Пропадање је примјетно и на Спомен-школи Романијског партизанског одреда у Шаторовићима и већини других спомен-обиљежја. Тражи хитну интервенцију грађевинара и више пажње, ако никога другог, онда бар потомака погинулих, тим прије што више нема ниједног преживјелог борца из НОР-а.

- Посљедњи, Душан Самарџић, “на онај свијет” отишао је 17. септембра 2014, а интернирац Радисав Планинчић, који је био предсједник Секције бораца СУБНОР-а Општинског одбора у Сокоцу, годину-двије касније - казују мјештани.

Преглед спомен-обиљежја НОР-а налази се у општинској Борачкој организацији чији предсједник Мишо Соколовић рече да знају у каквом су стању споменици, али да су им руке завезане јер немају новчаних средстава за њихову ревитализацију.

- Нису то нека велика средства и ми ћемо покушати да их, уз разумијевање Општинске управе и начелника Милорада Јагодића, обезбиједимо у овој и наредном годинама и да бар донекле санирамо најугроженије - каже Соколовић.

На тај начин, закључује Соколовић, избјећи ћемо божији гријех и људску срамоту због тога што смо та мјеста пијетета напустили и организовано их не посјећујемо, па чак ни потомци оних на које чувају сјећања.

Прва пролетерска бригада

У Бањалуци је јуче обиљежено 79 година од формирања Прве пролетерске народноослободилачке ударне бригаде у Рудом у којој је било више од 22.000 бораца, од којих је више од 7.500 погинуло.

На споменик погинулим борцима НОР-а вијенце су положили представници СУБНОР-а града Бањалука, Градске управе и Удружења “Јосип Броз Тито”.

Одлуку о формирању бригаде донио је Централни комитет Комунистичке партије Југославије, а формирао ју је Јосип Броз Тито. На дан формирања имала је шест батаљона - четири из Србије и два из Црне Горе, са укупно 1.200 бораца.

Прва борба бригаде, код села Гаочића и Миоча, 22. децембра 1941. године слављена је као Дан Југословенске народне армије. Ова бригада је за вријеме рата прешла више од 20.000 километара, а у борбама су учествовали борци из цијеле Југославије. Изродила је 83 народна хероја, а бригада је учествовала у свим важнијим борбама као што су битке на Неретви, Сутјесци и друге.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.