Светомарински манастир Клисина Крајишки бисер духовности

Подигнут на средњовјековном манастиришту, данашњи манастир Клисина свједочи о никад незаборављеној историји свог народа и краја.

Историја овог крајишког бисера православне духовности истовјетна је народној, тако да је обиљежена страдањем, али је исто тако и прожета снагом у поновно дизање, које увијек и изнова свједочи о неуништивости свете православне вјере, на којој је и настало све оно што је српски народ сачувало кроз вијекове.

Према народном предању, на мјесту данашњег манастира постојао је манастир и у средњем вијеку, али није познат период када је уништен. Православни Срби, настањени у долини Сане, сачували су током времена успомену на негдашњи манастир, преносећи неиспричану причу о њему кроз генерације нараштаја.

На истом мјесту, неколико вијекова касније, Срби су подигли дрвени храм невеликих димензија, који такође није одолио бурним историјским искушењима, те је спаљен 1942. године. Од тадашњег храма остало је једино звоно, које су Срби тајно спустили у ријеку Сану, чврсто вјерујући у дан када ће оно поново позвати православне вјернике на молитвено сабрање. Крајем Другог свјетског рата звоно је извађено из ријеке Сане, те је стављено на импровизовани дрвени звоник, одакле је наредних пола вијека позивало православце на молитву.

Тек 1991. године започела је изградња невеликог филијалног храма скромне архитектонске вриједности, посвећеног светој великомученици Марини, на древном манастиришту, на којем је до тада постојао само поменути дрвени звоник.

Радови су трајали до 1993. године, када је храм освештао епископ бихаћко-петровачки Хризостом, на дан празновања Свете Марине - Огњене Марије.

Стварни почетак монашког живота у овом манастиру у вези је са 2000. годином, када је монашки постриг примио искушеник Драженко Рожић, у монаштву назван Василије, по светом Василију Острошком Чудотворцу.

- Мој почетак је био у манастиру Ковиљу, а замонашио ме је управо владика Хризостом, који је нешто прије мене дошао овдје из Шипова. Са нашим доласком почела се скупљати братија, тако да смо већ 2001. године добили првог искушеника - прича игуман Василије.

Тако је прије двије деценије Клисина добила статус манастира, а до тада је била парохијска црква. Братију данас чине игуман Василије, јерођакон Данило, монах Трифун и послушник Момир.

У манастиру се налазе мошти свете великомученице Марине, а чим се заврше унутрашњи радови у храму биће изграђен и кивот у који ће бити положене мошти Огњене Марије.

Манастир има три звона, дар добротвора Горана Чорокала из Санског Моста са породицом. Када је дародавац звона чуо да је планирано да звона буду постављена на импровизовани манастирски звоник, о његовом трошку је саграђен импозантни звоник. Комплетни радови на завршетку звоника/пирга, у саставу којег постоји и капела посвећена светом Сави и светом Симеону, завршени су у љето 2008. године.

У спољашњим нишама, на западном дијелу звоника/пирга, постављена су три мозаика велике умјетничке вриједности, на којима су представљени Господ Исус Христос, свети Сава и свети Симеон Српски. Мозаици су израђени у умјетничкој радионици манастира Студеница, а освештани су на дан манастирске славе, 30. јула 2009. године, у присуству великог броја вјерника. Манастирска црква се због све већег броја вјерника проширује и уређује.

Поред моштију свете великомученице Марине од марта 2012. године у манастиру Клисина налази се и дио моштију преподобног Григорија Горњачког, а посједује и реплику чудотворне иконе Пресвете Богородице Достојно јест, која је донесена са Свете Горе.

- И данас се бавимо многим послушањима, да бисмо имали средства за изградњу. Манастир се бави и производњом икона, а у манастирској сувенирници се могу купити бројанице, иконе, кандила, тамјан, свијеће. Имамо малу економију која нам на неки помаже да живимо - кажу у манастиру.

Производња сира

У манастиру Клисина у протеклих неколико година почела је производња сира "гауде", "гројера" и још неколико врста.

За кратко вријеме манастирски сир је постао веома тражен због квалитета, а осим сира монаси производе и кефир.

- Имамо и комору у којој зри сир - прича монах Трифун и наводи да "гауда" зри мјесец, "гројер" три мјесеца, "монтасио" мјесец, а "фармер" може да се користи већ за двије седмице.

Сир купују грађани, а ови манастирски сиреви представљени су и на изложбама и нарађени са три медаље за квалитет.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.