Свестранa пензионеркa из Рогатице ствара уникатну одјећу на прагу осме деценије
Рогатица - Да године нису препрека за живот "пуним плућима", показала је свестрана пензионерка Борка Јешић из Рогатице, која на прагу осме деценије ствара задивљујуће рукотворине, производи органско воће и поврће, а спремна је и да волонтира како би спасила угрожене биљке и животиње.
Иако је у пензији већ осам година, Јешићеву (70) није напустио младалачки дух и ентузијазам, а постала је препознатљива по истанчаном смислу за украшавање одјеће.
Једна је од најмарљивијих чланица Удружења сеоских жена "Сноп" из Гучева и добар примјер како се, како каже, ни од чега може створити нешто што ће очарати многе.
- Уз обавезу према породици, јер сам супруга, мајка и поносна бака петоро унучади, своје слободно вријеме усмјерила сам према три области живота. Прва је домаћа радиност, друга производња здраве хране и трећа заштита биодиверзитета, односно флоре и фауне - прича Јешићева.
За све то има и добру основу. Склоност ка домаћој радиности његује још откад је била дјевојчица, док је за производњу здраве хране и бригу према животињама и биљкама највећи "кривац" њено занимање наставника хемије и биологије.
- Моја мајка је израђивала предмете од вуне и платна, па је отуда и моје интересовање за ручни рад, али и потреба за економским оснажењем - казала је Јешићева, која је радни вијек провела са основцима учећи их хемији и биологији.
Знање које је стекла из ових области увелико јој је помогло да буде успјешна у производњи здраве хране и заштити биљног и животињског свијета.
- И на пољу домаће радиности израђујем предмете од природних материјала, а углавном им је вуна подлога. Предем, плетем, ткам, везем, израђујем народне ношње за фолклорна друштва, филцам и шлингам - каже Јешићева.
Она је посебно поносна на шешире од филца, чију је технику израде савладала у Димитровграду. Њени шешири, али и други уникатни радови, често су красили изложбе у Рогатици.
Поручује да је највише забрињава то што је готово никаква заинтересованост младих да сачувају ове занате од заборава.
- Има дјевојака за удају које не знају ни дугме пришити, а да не говорим о изради предмета из прекрасних лепеза народних ношњи - казује Јешићева.
За ову вриједну Рогатичанку нема предаха, када одложи рукотворине, одлази на њиву или у пластенике.
- Велика подршка ми је муж Петар. Имамо три пластеника са око 500 квадрата у којима садимо све, од салате до лубенице. Ипак, схватили смо да се највише исплати производња јагода. Здраву храну шаљемо и дјеци која живе у Источном Сарајеву и Требињу, а дио продајемо - казала је Јешићева.
Као бивши хемичар и биолог труди се да у њиховој производњи хемије буде што мање или никако.
У трећем дијелу њеног пензионерског интересовања је заштита биља и животиња.
- Не могу да прежалим то што се десило са босанско-брдским коњем на нашим Борикама, иако сам била вољна да у њиховој заштити и у 70. години данима волонтирам. Немилосрдно се односимо према појединим врстама дивљих животиња, при берби гљива, смрекове бобе и слично. Криволов и нестручан начин бербе пријете истребљењу неких животиња и биљака - испричала је Борка Јешић.
Продаја
Борка Јешић истиче да највећу препреку представља то што рукотворине тешко долазе до купаца.
- Мој проблем, а убијеђена сам и многих других жена стваралаца, јесте то што не можемо да уновчимо бар дио онога што урадимо. Ту нам треба подршка шире друштвене заједнице. Кад би, на примјер, само дио мојих рукотворина дошао до европског тржишта, или можда Скандинавије, убијеђена сам да бих од тога могла добро да зарадим - казала је Јешићева.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
