Све више Сембераца тражи психолошку помоћ због посљедица пандемије: Највећи изазов страх и неизвјесност

Стручњаци истичу да је ситуација забрињавајућа, а то потврђује повећан број пружених услуга у Центру за ментално здравље бијељинског Дома здравља у односу на период прије појаве вируса корона.

- Током прошле године пружили смо око 11.000 услуга. Ако упоредимо прва три мјесеца ове и прошле године имамо готово удуплан број пружених услуга. Такође биљежимо и знатно већи број позива путем наше инфо-линије гдје се грађани јављају за помоћ и савјете - рекла је психијатар и начелница бијељинског Центра за ментално здравље Весна Деспотовић.

Како је истакла, људи се најчешће јављају због анксиозности и депресије.

- До изражаја је дошао стрес, паника, страх, не само од заразе него од свих фактора као што су неизвјесност за посао, егзистенцију и породицу. Повећан је број анксиозних стања као и депресивних реакција посебно код људи који су због короне изгубили члана породице - истиче Деспотовићева.

Један од нових синдрома који је донио “ковид” назван корона-несаница, а забиљежени су и случајеви са тјелесним проблемима.

- Пацијенти који су прележали вирус корона врло често се жале на тјелесне тегобе које повезују са тим. И углавном се након низа одрађених специјалистичких прегледа установи да је проблем психичке природе настао као посљедица прележане короне. Социјална изолација довела је до појаве проблема у понашању у смислу контролисања емоција, затим повлачења људи у себе због смањене међусобне комуникације, безвољности, проблема на послу - каже Деспотовићева.

И у другим општинама ове регије ситуација је слична.

- Година дана је доста дуг период како се суочавамо са пандемијом. Осјећају се промјене у менталном здрављу становништва, јер живимо у сталној неизвјесности, страху и ишчекивању. Људи прате информације о броју заражених и умрлих, забринути су хоће ли се заразити, страхују за чланове породице да ли ће се “извући” - каже неуропсихијатар у Центру за ментално здравље у Угљевику Васика Драшковић. Према њеним ријечима, све наведено је значајно утицало на промјену опште менталне слике људи због чега долази до кумулативног ефекта стресних ситуација које додатно изазивају сметње на психичком плану, у зависности од личности.

- Бројне генерације на овим просторима суочене су деценијама са непрестаним изазовима. Почевши од ратних и постратних дешавања, катастрофалних поплава, земљотреса и најновије пандемије вируса корона, генерације рођене педесетих, шездесетих, седамдесетих па и осамдесетих година прошлог вијека стално су суочене са борбом - каже Драшковићева.

Стручњаци упозоравају и да помоћ тражи и све више дјеце и омладине јер је пандемија пореметила и систем школовања, смањила дружење са вршњацима те нарушила породичне односе. Како наводе, радно активно становништво средње животне доби је најугроженије, док је у старијој популацији забиљежено повећање такозваних дементних стања. Грађанима савјетују да информације о броју умрлих од короне и новозаражених филтрирају, а вријеме посвете себи и оном што их испуњава.

- Осим физичке активности, увијек се подсјећајте на лијепе тренутке и освјежавајте успомене. Књиге, филмови, хобији у којима уживамо, било шта што може да вам одвуче пажњу је добро. Вратимо се стварима које волимо и које нас умирују - поручила је Драшковићева.

Инфо -линије

Семберци којима треба психолошка помоћ могу да позову инфо-линије Центра за ментално здравље у Бијељини 055/ 415-260 и 065/560-859.

- Психолози, окупационо-радни терапеути и сви наши медицински техничари су едуковани да разговарају са сваким ко потражи помоћ и ко осјети било какву тегобу коју не може да ријеши - рекла је Весна Деспотовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.