Свако село има свој заштитни знак, а једно мало и необично налази се на ивици србачке општине

Ведрана Кулага Симић
Нова Вес
Foto: Уступљена фотографија | Нова Вес

СРБАЦ - Свако село има неки свој заштитни знак по којем је специфично и познато, а једно мало и необично налази се на ивици србачке општине и зове се Нова Вес што у преводу са чешког значи "ново село".

Темеље су му ударили управо досељеници из Чешке крајем 19. вијека, а њихови потомци и данас, готово 130 послије, живе под обронцима Мотајице гдје чувају традицију и обичаје народа из којег потичу.

Нова Вес је основана у оквиру аустроугарског плана насељавања сељака, а први Чеси су ту стигли 1894. године. Историјски записи говоре да је до 1937. на том подручју живјело око 70 породица које су пренијеле мјештанима своја знања, нарочито у погледу обраде земље и развоја инфраструктуре док су од других народа прихватали и њихове обичаје.

У чешким породицама, које су се прве доселиле, биле су занатлије које су своја умијећа користиле у изградњи бројних објеката, а њихови потомци чувају од заборава и сјећање на то да су управо Чеси на данашње просторе села први донијели кромпир као повртарску културу, али и винову лозу.

Досељеници су, како су године одмицале, нову земљу све више гледали као своју, али су се и даље држали заједно. Убрзо по доласку, покренута је и иницијатива за изградњу цркве која је и завршена до Божића, 25. децембра 1938, а тих дана је саграђен и један дом у селу, који је и даље препознатљив као Дом чешке бесједе који им је служио и служи за дружења, уз његовање традиционалних чешких плесова и пјесама.

Дом је, донацијом новца владе Чешке, обновљен 2000. године, а данас у том малом селу живи тек неколико чешких породица. Остале су се, силом прилика, раселиле широм земаља бивше Југославије и у друге крајеве, али многи се, на један важан дан у години, нађу на истом мјесту.

Тај важан дан је у септембру када се прославља  Мала Госпа, којој је и посвећен црквени храм села, па су "чешке бесједе" и данас живе.

Предсједник Удружења Чеха Вјекослав Кратофил истиче да дају све од себе да одрже живим сјећање на путеве којима су први сународници стигли у ове крајеве, на све што су урадили и оно што их чини достојним предака. Ипак, не крије да их је у селу све мање и да се све активности махом своде на дружење, пјесму и игру те његовање чешког говора.

- У Новој Веси се састајемо једног годишње, у септембру, када прослављамо годишњицу досељавања Чеха, а одемо и до Маћиног брда код Прњавора као и Приједора, Бањалуке. У тим мјестима су активна четири удружења - рекао је Кратофил који је признао да је све мање и чланова у самој Новој Веси те да их је већина сада настањена у Словенији, Аустрији, Њемачкој.

У самом селу данас, каже, живи тек седам чешких породица.

- Они су и даље та спона, нит са онима који су прије готово 130 година дошли у ове крајеве. Остала је већином старија популација - истакао је Кратофил.

Додаје да је Дом, у којем се састају, у више од двије деценије након обнове у добром стању.

- Наредне године је тачно 130 година од досељавања Чеха у Нову Вес. То није кратак период и довољно говори о нашој вољи да сачувамо и сјећање на њих, обичаје, језик, традицију и све оно по чему је, захваљујући њима, Нова Вес и данас позната и посебна – закључио је Кратофил.

Србачки историчар и публициста Данило Кошутић својевремено је истицао да се насеље, које су формирали чешки досељеници, у почетку звало Кобаш, од марта 1901. Кобашки Луг, да би 16. октобра 1908. године промијенило свој назив у Нова Вес.

Имена 25 домаћина првих досељеника уклесана су на спомен-плочи која је 1954, поводом 60. годишњице доласка, постављена на Дому у селу.

Књига о досељавању

Долазак Чеха и њихов живот са локалним становништвом најбоље је описао србачки професор Мирослав Стојковић који је објавио књигу "Нова Вес од 1894. до 2004. године". Ријеч је о монографији у којој је описан пут 25 чешких породица и преко 100 њихових чланова који су стигли на ове просторе као колонисти 1894. Књига има више од 600 страница, 900 фотографија, те на десетине факсимила и породичних родослова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Galerija
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана