Сусрет рогатичких матураната: Сјећања не блиједе ни након четири деценије

Званичне прозивке није било, иако је на скуп дошао и бивши професор физичког васпитања Јадранко Вуковић, јер ниједно од четири одјељења није било комплетно, али циљ је остварен. Дошли су представници сваког одјељења и уз емоције до суза враћена су сјећања на најљепше дане сваког од њих. Неки су се срели и видјели тек послије четири деценије од матурског славља и растанка те давне 1983. године. Године су учиниле своје па су појединци морали чак да се представљају једни другима.

Није ни чудо. Бивши матуранти и из ове генерације отишли су на разне стране, а и посљедњи рат је учинио своје па су на овај трећи сусрет, јер су већ били уз 15 и 30 година, дошли из разних мјеста широм бивше Југославије, посебно из Србије, Источног Новог и федералног Сарајева па чак и Европске уније (Шибеник), одакле је дошла увијек занимљива Весела Станишић, која је одмах по појављивању на вратима унијела нову, веселу, атмосферу и расположење код својих бивших колегиница и колега.

Сусрет у Зиличини, послије обавезног фотографисања за “успомену и дуго сјећање” настављен је уз пријатељско ћаскање са посебним враћањем сјећања на средњошколске дане и незаборавне бисере из школских клупа.

Штимунг је давао и “Мастер бенд” Николе Ковачевића из Рогатице, а дружење је трајало до јутарњих сати у недјељу, уз за крај договор за сусрет за 50. годишњицу матуре, али…

- На крају је демократском одлуком већине договорено да се сусретнемо на 45. годишњицу, јер ко зна ко ће и докле бити жив, а ко… глуво било - рече Миланко Ујић, задужен и за поновну организацију дружења.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.