Судбоносно ДА у добојском затвору

Младенци бурме нису размијенили из безбједносних разлога, јер, како су нам рекли у КПЗ-у, осуђеници током издржавања казне не носе накит, односно бурме, како не би пали у искушење да је злоупотријебе.

Оно што је лијепо јесте да је након свечаног чина услиједио неизбјежни први брачни пољубац.

"Ово ми пуно значи, нема везе што је он овдје, мени је то било битно с обзиром на то да смо на неко вријеме раздвојени. Искрено да вам кажем, ја на то како средина гледа на нас не обраћам пажњу, то ми је небитно, мени је битно да се ми волимо и најбитнија је породица", каже уз осмијех Сања.

Кума на вјенчању била је њена другарица Маја Панзаловић, док је младожења, који је због почињеног разбојништва осуђен на три године затвора, имао подршку свог кума Славена Ђекића.

"Заједно смо већ пет година, имамо двије дјевојчице", рекао је кратко младожења Борис. Трему нису имали матичари Жељко Нинковић и Зоран Ристић, одборник у Скупштини града Добој, мада су признали да им је соба за посјете овдашњег КПЗ-а најнеобичније мјесто на којем су досад као службена лица склопили брак.

"Ово је први пут да се сусрећем с оваквим вјенчањем, у оваквој установи. Био сам знатижељан да видим како ће проћи вјенчање", навео је Ристић.

Бранко Милетић, директор КПЗ-а, појаснио је да је младожења прије мјесец дана изразио жељу да брак са својом дугогодишњом дјевојком склопи управо у овој установи, у којој се налази четири мјесеца, након чега су се ангажовали да прикупе сву потребну документацију, а ни поклон није изостао.

"Од домаћина (поклон) је посјета без надзора и вријеме колико они желе да проведу заједно. Један породични ручак, дружење у некој опуштеној атмосфери, да се ипак осјети да није обичан дан", изјавио је Милетић.

Након вјенчања млада ће морати бити стрпљива јер ће мужа моћи видјети тек за мјесец, пошто као супруга стиче право да га једном мјесечно посјети у просторијама КПЗ-а.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.