Студент стоматологије из Бијељине боравиo у мисији у Мозамбику: Дјеца скачу од среће кад добију четкицу за зубе
Бањалука - Срце заигра када видите очи окупане срећом и широке осмијехе на лицима дјеце у Мозамбику, изазване поклоњеном обичном четкицом за зубе или сапуном. За њих је то већа срећа него када наше дијете добије скупоцјени телефон или бицикл.
Пун утисака студент шесте године стоматологије из Бијељине Љубомир Мићић враћа сјећања на недавно незаборавно искуство у овој афричкој земљи. Прије него што је отишао на сами исток далеког континента, Мићић је једва чекао да учествује у волонтерској промоцији оралног здравља и хигијене да би са прве линије "фронта" утицао на борбу против каријеса. Хтио је да научи тамошње малишане како правилно да перу зубе и воде рачуна о хигијени. Међутим, ни слутио није да ће и они њега научити много тога. Најважнијем од свега, научили су га како се радовати малим и обичним стварима.
- Сећам се да сам стајао испред једне школе и извадио мобилни телефон. Хтео сам да се сликам за успомену. Један селфи. Док сам тако претурао по телефону осјетио сам да ме неко посматра. Окренуо сам се и имао шта да видим. Више од 50 малишана смијуљило се и радознало вирило да види шта радим - прича кроз смијех Мићић.
Веома брзо су се потом ослободили и пришли му да се друже. Каже да управо због њих никада неће заборавити тих неколико седмица које је провео у Африци.
- Афричка дјеца напросто вриште од среће када им поклоните неке ситнице које су нама сасвим уобичајене, чак непримјетне. Грле и љубе у знак захвалности. Нико од нас када се пробуди не размишља о води за пиће или струји, док је за афрички народ, који углавном живи на рубу егзистенције, то луксуз - каже Мићић.
Нажалост, многи од њих, како истиче, одрастају на улици.
- Породице су им разорене. Један мушкарац има више жена и обрнуто. ХИВ вирус има више од 60 одсто становништва. Иако сам знао гдје идем, тек када сам стигао схватио сам колико им је лоше, али колико се, ипак, радују малим стварима и животу - прича Мићић.
Мозамбик има само једног стоматолога на 135.000 становника, а 88 одсто малишана никада га није ни видјело.
- Ја сам за око 1.500 клинаца био стоматолог којег су први пут срели - рекао је Мићић.
Да би се приближио малишанима морао је научити бар основе португалског језика. Њега уче у школама, а многа афричка племена и даље користе шанган, њихов стари језик.
- Афричка дјеца освојила су моје срце. Једина играчка им је аутомобилска гума и бубњеви. Јурили смо их заједно и тркали се. Било је заиста забавно дружити се са њима када год су нам обавезе дозвољавале - додаје Мићић.
Када киша пада многа афричка дјеца не иду у школу. За многе нема мјеста у школским објектима па наставу прате напољу.
- Волио бих заиста када бисмо тој дјеци више помогли и када би могли у бољим условима да одрастају - додао је Мићић.
Он је био један од пет чланова тима из цијелог свијета који је од 5. до 26. септембра учествовао у волонтерском пројекту у Мозамбику. Тај пројекат организовало је Међународно удружење студената стоматологије. За 21 дан овај мали тим великих хуманиста посјетио је двије афричке основне школе, два дома за дјецу без родитељског старања и сигурну кућу за дјецу жртве проституције и трговине људима. Прегледали су 1.444 дјетета узраста од пет до 15 година, а вратили су се са мноштвом успомена и дирљивих слика које ће вјечно бити урезане пред њиховим очима.
Нови изазови
Пред Љубомиром Мићићем су нови изазови. Жели да посјети и помаже становницима и других земаља као што су Танзанија, Панама, Доминиканска Република и Руанда. Ипак, један од приоритета биће му организовање волонтерских активности сличног типа у РС и Србији.
- Заиста бих волео у Српској или Србији реализовати сличне пројекте, посебно у школама у руралним и сиромашним подручјима - рекао је Мићић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
